ANĐEO AKADEMIJE UMETNOSTI
Svetlana Bezdanov Gostimir |
EDI-05, 09/2018 |
Lav i čovek
Lav i čovek počnu se inatiti o svojim preimuštestvam.
Čovek hvali ljude, govoreći da su vredniji i junačniji od lavova, a lav neće to nipošto da prizna,
no naprotiv utvrždava da je jedan lav jači od nekoliko ljudi.
Njihovo prenije potezalo se zadugo, dok po slučaju namere se negde na ikonu Herkulovu,
gdi bijaše izobražen ovi kako davi lava.
„Vidiš to?“ rekne čovek.
„Vidim, a ko je to napisao?“ upita lav.
„Čovek, a da ko će napisati?…“
„He, moj brajko, vidiš da si… mal` ne rekoh…“ – reče lav. „Da lavovi umedu pisati kao vi,
ja bih tebi sto ikona za jednu pokazao kako lavovi ljude dave.“
Dositej Obradović
Hm, možda bi bolji moto za ovaj prilog bila replika Džesike iz filma „Ko je ubio zeku Rodžera?“ (Who Framed Roger Rabbit, Robert Zemeckis, 1988): „Nisam ja loša, samo sam tako nacrtana.“ Svakako bolji iz bar dva razloga: (1) prvi javni nastup Dušana Đokovića bio je u kostimu belog zeca; i (2) potpisnik „ikona koje će se sad pokazati“ zauvek je očaran „Alisom u zemlji čuda“ (Alice’s Adventures in Wonderland, commonly shortened to Alice in Wonderland; by Charles Lutwidge Dodgson under the pseudonym Lewis Carroll, 1865). Read more
