Skip to content

Posts from the ‘Hommage industriji zabave i sna’ Category

ANĐEO AKADEMIJE UMETNOSTI

Svetlana Bezdanov Gostimir

EDI-05, 09/2018


Lav i čovek

Lav i čovek počnu se inatiti o svojim preimuštestvam.
Čovek hvali ljude, govoreći da su vredniji i junačniji od lavova, a lav neće to nipošto da prizna,
no naprotiv utvrždava da je jedan lav jači od nekoliko ljudi.
Njihovo prenije potezalo se zadugo, dok po slučaju namere se negde na ikonu Herkulovu,
gdi bijaše izobražen ovi kako davi lava.
„Vidiš to?“ rekne čovek.
„Vidim, a ko je to napisao?“ upita lav.
„Čovek, a da ko će napisati?…“
„He, moj brajko, vidiš da si… mal` ne rekoh…“ – reče lav. „Da lavovi umedu pisati kao vi,
ja bih tebi sto ikona za jednu pokazao kako lavovi ljude dave.“

Dositej Obradović

Hm, možda bi bolji moto za ovaj prilog bila replika Džesike iz filma „Ko je ubio zeku Rodžera?“ (Who Framed Roger Rabbit, Robert Zemeckis, 1988): „Nisam ja loša, samo sam tako nacrtana.“ Svakako bolji iz bar dva razloga: (1) prvi javni nastup Dušana Đokovića bio je u kostimu belog zeca; i (2) potpisnik „ikona koje će se sad pokazati“ zauvek je očaran „Alisom u zemlji čuda“ (Alice’s Adventures in Wonderland, commonly shortened to Alice in Wonderland; by Charles Lutwidge Dodgson under the pseudonym Lewis Carroll, 1865). Read more

ČOVJEK I NJEGOV SAN

Dragan Elčić

EDI-05, 09/2018


 

„Nemoj ići kuda te staza može odvesti,
idi tamo gdje nema staze i ostavi svoj trag.“

Ralf Valdo Emerson, pisac

Ova misao mi se nekako učinila najprikladnijom za uvod od koga mogu da krenem kad pišem o Dušanu M. Đokoviću, osnivaču i idejnom tvorcu prvog privatnog umjetničkog fakulteta u Jugositočnoj Evropi. Read more

Intro: Dušan Đoković (1945-2018)

EDI-05, 09/2018


Dušan Đoković

Dušan Đoković je rođen 1945. godine u Beogradu, u porodici Milana Đokovića, pisca, prevodioca, direktora Drame Narodnog pozorišta, Upravnika Kolarčeve zadužbine i upravnika Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu; i Divne Đoković, prvakinje Drame Narodnog pozorišta I muzičkog pedagoga. Diplomirao je Filmsku i televizijsku organizaciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Afirmaciju je stekao kao urednik i menadžer u programima Radio Beograda. Bio je organizator filmske produkcije i producent mnogih igranih filmova. Kao producent potpisao je osamnaest igranih filmova, od čega četiri koprodukciona, tri sa producentima iz SAD i jedan u koprodukciji sa MOSEKSPORT filmom. Read more

Profesor Glogovac

Svetlana Bezdanov Gostimir

EDI-05, 09/2018


Početkom novog milenijuma u Srbiji i Crnoj Gori postojalo je preko 1000 medijskih (novinskih, radio, TV i/ili RTV) kuća. Istraživanja javnog mnenja ukazivala su na nezadovoljstvo publike kvalitetom nacionalne i lokalne medijske produkcije, a istraživanja o kompetenciji angažovanih u medijskim kućama Srbije i Crne Gore jasno upućivala na neophodnost formalnog sistematskog obrazovanja u ovoj oblasti.

U to vreme prostor Srbije i Crne Gore, kao i prostor jugoistočnog regiona Evrope, nije nudio sličnu školu na bilo kom nivou vaspitnoobrazovnog sistema, a u svetu je već postojalo preko 500 srodnih (viših/visokih) škola. Read more

šibicari, političari, kockari, lopovi,
VELIKI LJUBAVNICI SU NAJVEĆI GLUMCI…

Nebojša Glogovac na UF (mart, 1999)[1]

Krajem 90-ih i u prvoj deceniji novog milenijuma, u amfiteatar Učiteljskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, u okviru nastavnog predmeta Masovna komunikacija, pozivani su gosti iz profesionalne produkcije štampe, filma, radija, televizije i digitalnih medija: Jasminka Petrović, Gradimir Stojković, Ivan Ivačković, Dobrosav Bob Živković, Zoran Hamović; Branko Petković, Petar Lazić, Miroslav Lazanski, Mirjana Bobić Mojsilović, Bogdan Tirnanić; Vukica Mikača, Leon Pijade, Tomislav Peternek; Žika Bogdanović, Aleksandar Zograf; Zeffirino Grassi, Jovan Milenković; Rastko Ćirić, Vera Vlajić; Boro Drašković, Nebojša Glogovac, Sergej Trifunović, Milena Kvapil, Slobodan Pavićević; Vojislav Žanetić, Darko Kocjan, Zlatko Živković, Zoran Petrović, Dubravka Vojvodić, Igor Brakus; Zoran Kusovac, Miško Milojević, Dejan Milićević, Milan Potkonjak, Ruždija Šabotić, Branka Otašević, Veran Matić, Bojana Lekić, Tanja Peternek Aleksić; Ana Vehauc, Dejan Cukić, Vojislav Pantić, Nataša Šarić, Slavna Martinović; Zijah Sokolović, Petar Peca Popović, Đakon Nenad Ilić.

Gostujuća predavanja su bila realizovana kao neinstruisani susreti, imprivizovane ispovesti i neformalni intervju, u okviru otvaranja istine s one strane medija; a sve u cilju kultivisanja kritičke distance i rafinovanja estetskog pristupa fenomenu duha medijskog vremena. Za one koji podučavaju buduće ljude-od-kriterijuma…

Ovo su autorizovane beleške sa takvog susreta studenata Učiteljskog fakulteta i Nebojše Glogovca, iz marta 1999. godine koje je ustupila profesorka Svetlana Bezdanov Gostimir.[2] Read more

PANDUR: POETIKA PANTEATRA

Predrag Zenović

EDI-03, 06/2017

Prvi susret sa Pandur teatrom trajao je sto minuta. Dovoljno da se ideja i percepcija teatra promjene, preobliče i izoštre. Nedovoljno da shvatim čemu sam pristustvovao, koji mu je smisao i poetika, osim specifične estetike koja je i dugo nakon izvedene predstave nastavila da igra pred zjenicom i pred umom. Spektakl, igrokaz ili umjetnost? Read more

SEĆANJE NA LENARDA KOENA

Ljubinka Stojanović

EDI-03, 06/2017

Izmešteni iz sopstvene zemlje, na kanadskom tlu, a u srcu naše prestonice, studenti I godine Glume Akademije umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dragane Varagić i Predraga Stojmenovića izveli su performans pod nazivom “Sećanje na Lenarda Koena”, u Kanadskoj ambasadi u Beogradu, u čast sećanja na nedavno preminulog legendarnog kanadskog pesnika, pisca i kantautora, u sredu, 10. maja 2017. godine. Read more

Leonard Koen

EDI-02, 12/2016

TEORIJSKI PRISTUPI
ESTETICI RUŽNOG U FILMU

Miloš Stanojević

EDI-01, 06/2016


MILOS STANOJEVIC

GENIJALAN I UVEK AKTUELAN DRAMATIČAR

Raško Jovanović

EDI-01, 06/2016


Četiri stoleća od smrti Viljema Šekspira

Godišnjice velikih pisaca, naročito dramatičara, povod su za preispitivanje koliko su i kako njihova dela prisutna u kulturnoj javnosti, odnosno prikazuju li se njihova dela na pozornici. Kada je reč o stvaralaštvu Viljema Šekspira može se bez mnogo premišljanja zaključiti kako su njegova dela, osobito velike tragedije kao što su Romeo i Julija, Julije Cezar, Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Magbet, Timon Atinjanin, Antonije i Kleopatra i Koriolan, kao i pojedine njegove istorijske hronike poput Ričarda II, Ričarda III, Henrija IV i Henrija VI, kao i sa malim izuzecima gotovo sve komedije, neprestano prisutna na repertoarima naših vodećih profesionalnih pozorišta otkada ona postoje, što će reći počev od šezdesetih godina pretprošloga veka. Štaviše, mogućno je reći da su Šekspirova dela uvek rado izvođena na srpskim pozornicama, što nedvosmileno ukazuje na činjenicu da se radi o genijalnom i uvek aktuelnom dramskom stvaraocu, čije drame glumci sa voljom igraju, baš kao što ih i publika rado gleda. Naravno da ima još neprikazivanih ili retko prikazivanih Šekspirovih dela na našoj pozornici, od kojih su pojedina veoma značajna, što nam je povod da se upravo njima pozabavimo u ovom napisu. Read more