Skip to content

Posts from the ‘Sofisticirani svijet’ Category

Palimpsest i poetika filma

Tanasije Ćakić

EDI-05, 09/2018


Palimpsest. Izuzetno rogobatna reč. Ukoliko se njeno značenje ne zna, može aoscijativno povesti misli u niz isto toliko rogobatnih prikaza. Ko preduhitri maštu, saznaće preko Vujaklije da se zapravo radi o svojevrsnom stvaranju novog teksta tamo gde je stari izbrisan. Koliko god to nepravedno zvučalo prema tekstu koji je namenjen na tom mestu da se nalazi i nosi smisao, navodi se da postoji način za čitanje starog teksta putem hemijskih reagensa. Ipak, kada bismo palimpsest posmatrali kao pojam u umetnosti, najmanji uticaj na rekonstrukciju dela i njegovo shvatanje ima hemija, već tuđa interpretacija i istorijske (društvene) okolnosti. Neki crno-beli, nemi film mogao bi da krene u potpuno drugom pravcu kada bi neko dovoljno dovitljiv promenio sadržaj samo jednog tekstualnog prikaza u toku filma. To bi bio potpuno novi film, neprimereno stvoren na traci staroga. Read more

MARSEL DIŠAN I FILM

Aleksa Vukomanović

EDI-05, 09/2018


,,Ja se zovem Vladimir Nikolić, živim i radim u Beogradu kao umjetnik, magistrirao sam slikarstvo na Akademiji u Beogradu. Moji roditelji su iz Peći sa Kosova. Očeva familija je rodom iz Ozrinića kod Nikšića. Rod sam pokojnog Živka Nikolića, velikog crnogorskog režisera i stvaraoca. Moja baba po majčinoj strani je od Strugara iz Ceklina kod Cetinja i rod je general-pukovnika Pavla Strugara, bivšeg načelnika Druge Armije.
Pišem Vam ovo pismo jer bi htio da Vas angažujem za obeležavanje godišnjice smrti velikog svjetskog umjetnika koji je umro 1968. u Francuskoj i koji je sahranjen u Ruanu, blizu Pariza. Njegovo ime je Marsel Dišan i važi za jednog od najznačajnijih i najzaslužnijih umjetnika 20. vijeka.
Moja namjera je da mu kao umjetnik odam počast i obilježim godišnjicu njegove smrti, uz Vašu pomoć. Ono što bih ja od Vas konkretno tražio je da pođete sa mnom u Pariz, odakle bi otišli do Ruana, na grob Marsela Dišana i da tu uz tužbalicu obilježimo godišnjicu njegove smrti.
O Vašem radu i tužbalicama sam čuo sve najljepše. Nadam se da ćete biti zainteresovani da učestvujete u mom projektu i da ćemo imati prilike da se lično upoznamo.” Read more

Montažna škola u SSSR
(Sergej Ejzenštajn, Lev Kulješov, Vsevolod Pudovkin i Dziga Vertov)

Nikola Stanić

EDI-04, 12/2017


Prvi filmovi viđeni u Rusiji datiraju iz 1896. godine. Braća Limijer su svoje filmove prikazali u Moskvi i Sankt Petersburgu samo nekoliko meseci nakon prve filmske projekcije u Parizu. Iste godine, snimatelj Kamil Cerf je snimio krunisanje cara Nikolaja II u Kremlju, to je ujedno bilo i prve snimljeno krunisanje nekog vladara. Međutim, za prvi ruski igrani film smatra se osmominutni film “Stanjka Razin” (1908), delo reditelja Vladimira Romaškova. Nakon dolaska komunista na vlast (1917) naređena je produkcija filmova usmerenih protiv carske vlasti. Sam Lenjin koji je uvideo mogućnost snage filma, izjavio: „Film je najvažnija od svih umetnosti“. Lenjin je nacionalizovao filmsku industriju, stavio je u nadležnost Komesarijata za prosvetu i pod upravu svoje supruge, Nadežde Krupske. Read more

Vertov i „Film kao prevazilaženje jezika”

Danilo Ceković

EDI-04, 12/2017


Dziga Vertov

Dziga Vertov

Dziga Vertov je reditelj dokumentarnih filmova i verovatno najznačajniji inovator prošlog veka. Njegov mukotrpan i temeljan rad je promenio izgled filma, u potpunosti. Čini se da je Vertov svojom energijom oslobodio okova film i prvi pokušao sve što je bilo vrlo komplikovano i zamisliti tih godina, kada je tehnika bila surovo kruta i kojom je bilo teško baratati. Njega nije plašila ni velika kamera, ni godine, a ni tadašnja vlast SSSR-a, Rusije. Read more

Andaluzijski pas prati Huga?

Marija Babić

EDI-03, 06/2017


Hugo Minsterberg

Hugo Minsterberg je jedan od retkih teoretičara filma koji svoje teorijske pristupe ne uopštava, ne daje egzaktne odgovore i teorije već pokušava da naglasi individualnost svakog čoveka pri tumačenju i razumevanju nekog umetničkog dela. Možda je to zbog toga što je bio psiholog po zanimanju. Read more

Formativne teorije medija
– filozofski kontekst.
Ričoto Kanudo, Hugo Minsterberg

Miloš Stanojević

EDI-03, 06/2017


If a million people see my movie, I hope they see a million different movies.

Quentin Tarantino

Francusko-italijanski pisac Ričoto Kanudo prvi je upotrebio termin “Sedma umetnost”. Film preuzima likovnost od slikarstva, narativnost od književnosti, strukturu od arhitekture i skulpture, ritam od muzike i predstavljačku prirodu od pozorišta. Read more

Da li je Triru poznata teorija Minsterberga?

Dimitrije Prodanović

EDI-03, 06/2017


Sve što je kao postulat filmske teorije uspostavio Hugo Minsterberg na najjasniji mogući način živi u filmovima Larsa fon Trira. To u njegovom delu postaje živa teorija, ali zbog samo jedne tačke ću morati da se pozovem i na Ričota Kanuda, iako je on apsolutna suprotnost Minsterbergovom radu. Zapravo, glavno mesto razdora između ta dva stanovišta jeste odnos teatra i filma. Minsterberg i Fon Trir crpu građu sa istog izvora, a to je psihologija. Minsterberg, matično psiholog, postaje pionir primenjene psihologije i to u filmskoj umetnosti. Read more

Softicirani svijet: Erotika
PROBLEM DEFINISANJA EROTIKE

Dejan Klincov

EDI-02, 12/2016


Kako definisati erotiku kad je toliko tanka granica između nje i pornografije. Za razliku od erotike, pornografija je direktna. Erotika nije razgolićena i dopušta mašti na volju, opet i pornografija isto tako. Međutim, koje su granice erotike? Erotika je više estetska, dok pornografija je više vulgarna. Opet… Od civilizacije do civilizacije sama definicija je drugačija. Recimo, za islamski svijet erotika je vulgarna, tačnije ono što je za zapadni svijet erotsko, za drugi je vulgarno. Za islamski, žena zamotana u burku je nešto erotsko. Dok za zapadni, nešto suviše tradicionalno i primitivno. Ne samo to… Erotsko itekako zna da bude tabu kao i pornografija, bez obzira što riječ djeluje isuviše blago. Read more

SEMIOTIKA I FILM
– savremene perspektive
i/ili teorijska tumačenja

Miloš Stanojević

EDI-02, 12/2016


„A.I.“ (Steven Spielberg, 2001)
&
“Zemlja istine, ljubavi i slobode” (Milutin Petrović, 2000)

U svom (po mom mišljenju) genijalnom delu “Film kao prevazilaženje jezika”, Dušan Stojanović izneo je mnoge hrabre tvrdnje. Pišući o teoriji filma, on ističe da ona još uvek nije zaokružena oblast mišljenja. Imajući u vidu da je film najmlađa od sedam umetnosti, možemo li da zamislimo kakva remek-dela će nastati u narednih sto godina? Na samom početku, svi su bili fokusirani na tehnički aspekt filma, na formalne aspekte slike. Prema Pudovkinu, „film sakuplja elemente stvarnosti, da bi od njih sagradio novu stvarnost, koja je isključivo njemu svojstvena i koju ne vezuju zakoni prostora i vremena”. Jedan divan primer jeste numera We’ll Meet Again (Vera Lynn), koja u filmu Dr. Strangelove (Stanley Kubrick, 1964) blista na kraju! Kako je reditelj Sidni Polak (Sydney Pollack) o Kjubriku govorio – „Čoveče, kakva mašta je ovo smislila?”, misleći na završnicu filma. Sam Kjubrik podržavao je koncept „totalnog umetničkog dela” i često je isticao kompleksnost filma zahvaljujući činjenici da je film, između ostalog, sinteza pozorišta, književnosti, muzike, slikarstva, fotografije… Samo delo nema isto značenje ako ga posmatramo u nekom muzeju ili vidimo u Kjubrikovom filmu (npr. slike Antoana Vatoa (Antoine Watteau) u Odiseji). Read more

Digitalne tehnologije i kultura:
NOVE TEHNOLOGIJE I NOVI MEDIJI

Aleksandar Luj Todorović

EDI-02, 12/2016


Video igre

Video igre, tipičan proizvod digitalne kulture koji se rađao i razvijao paralelno sa rađanjem i razvojem računara, osvojile su svet. To je danas ogromna industrija čiji obrt prelazi deset milijardi dolara i čijim se čarima odaju poklonici svih uzrasta. Ovakvo prihvatanje ove nove, u krajnjoj liniji, sasvim jednostavne zabave, ne treba da nas čudi. Naime, u video igrama spojili su se elementi koji su, svaki za sebe, izuzetno privlačni širokom krugu ljudi. Read more