Skip to content

HOLLYWOOD ENDING

Andrijana Zukić

EDI-05, 09/2018


prema teorijskim pristupima Etjena Surioa, Žana Mitrija i Kristijana Meca – filmologija, Sigmunda Frojda i Žaka Lakana – psihoanaliza i film, Filipa Kora – kemp, i istraživanja iz studije ”Psihonaratologija: Osnove za empirijsko ispitivanje recepcije književnosti”, Marize Bortolusi i Pitera Diksona

Čovek je jedinstvo duha i tela. Ako duh pati, njegova patnja ogleda se u telu. Ako je telo povređeno, čovek ima tendenciju da padne duhom. U tome se ogleda radnja filma Vudija Alena „Kraj Holivuda” (Woody Allen, Hollywood Ending, 2002). Za početak treba se ostvrnuti na logline ovog filma – reditelj je primoran da radi sa svojom bivšom ženom, koja ga je ostavila zbog producenta filma na kom treba da radi. On veče pred prvi snimajći dan naglo psihosomatski oslepi.[1] Kad pročitamo logline i pogledamo naziv filma, odmah možemo zaključiti sledeće: čime se bavi glavni akter filma, u kakve je okolnosti smeštena radnja, da se radi o psihološkom problemu koji je zadesio aktera i da sledi srećan završetak, imajući u vidu značenje sintagme hollywood ending, čije je preneseno značenje srećan završetak. Imajući to u vidu, analizu treba podeliti na tri segmenta: ko je Val Waxman (Woody Allen), film o filmu i psihoanalizu i film.

Prvim kadrom predstavljena je čitava ekspozicija filma, prikazana statičnom kamerom i ne tako statičnim akterima.

Ko je Val Waxman?

  • Reditelj koji je nekada bio jedan od najboljih i najtalentovanijih
  • Trenutno režira reklame i neretko dobija otkaze
  • Razveden je
  • Bivša žena mu radi u produkcijskoj kući i zalaže se da mu daju posao
  • Karijera mu je na rubu propasti zbog njegovog ponašanja
  • Ponaša se kao nadri-umetnik
  • Često psihičke nestabilnosti dovode u vezu sa njim

Do kraja filma saznajemo da:

  • u vezi je sa glumicom u pokušaju, nekoliko decenija mlađom od njega
  • nije preboleo razvod i prevaru
  • egocentrični je ekscentrik
  • ne voli da spava sam (bukvalno i preneseno)
  • zavistan je od drugih ljudi
  • živi od bivših hvalospeva
  • otac je
  • odnos sa sinom mu je veoma loš
  • kemp je

Iz ovoga bi se moglo shvatiti da je on neuspešan čovek. Ali šta znači uspešan čovek? Ako bismo rekli da je život sastavljen od kiše i duge i te kiše i duge nalaze se na stalnoj klackalici, kako možemo za bilo kog čoveka pre njegove smrti reći da li je uspešan ili nije? Ili koristi bilo koje vreme osim futura da opišemo njegovo stanje, a da ne izražavamo želju za njegovim boljitkom. On je bio uspešan reditelj. Sada nije. Ali bio je. Kada retrospektivno pogledamo informacije koje nam je reditelj dao o glavnom liku, pre zapleta, retko ko bi rekao da je Val Waxman uspešan čovek. U momentu u kom nam reditelj daje priliku da uđemo i sagledamo segment njegovog života. On je nekada bio vrhunski reditelj, oženjen prelepom, mlađom ženom, imao aktivan seksualni život i maštao o budućnosti i sreći, ali se sve to raspalo kada ga je ona prevarila i otišla. Sada, nekoliko godina kasnije, ona se kod svog budućeg muža zalaže za to da mu produkcija da priliku da se vrati gde je bio u svojoj karijeri i režira scenario koji obećava. Nije loše. Ali noć pred početak snimanja Val oslepi usled prevelike količine stresa. Sa medicinske strane, on je zdravstveno u redu, ali naglo oslepi psihosomatski, jer njegova duša nije u skladu sa samom sobom. Ovde se upliće psihološki aspekt i uvodi se lik psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta. U prvoj sceni kada se ovaj lik pojavljuje, vidimo da Val ima istoriju dolazaka kod njega i možda čak pomišljamo da se viđaju i jednom sedmično. U filmu se, takođe, ističu reči u vezi sa psihologijom prilično često: psychotic, nervous brakedown, stress, Xanax, narcissist, hypochondriac, hysterical, conflicts, psychosomaticall, shrink, nervous disorder i tako dalje. Svi ovi termini dovode se u vezu sa glavnim likom. Šta saznajemo još? On je u vezi iz čiste koristi, sa vidno mlađom glumicom u pokušaju. Ona je sa njim jer je nekada bio uspešan i misli da će joj veza sa njim otvoriti vrata slave, a on je u vezi sa njom da bi se osećao bolje u vezi sa samim sobom. U ovom, kao i u gotovo svakom filmu Vudija Alena, seks ima bitnu ulogu. To se posebno ogleda u njegovom odnosu sa glumicom, ali i u sceni kada razgovara sa svojom bivšom ženom o razlozima zašto im je propao brak:

Ellie:

Val:

Ellie:

Val:

We didn’t communicate.

We had sex!

Yes, we had sex. But we never talked.

Sex is better than talk. Ask anybody in this bar. Talk is what you suffer through so you can get to sex. [2]

Pre nego što sagledamo razloge zbog kojih Val oslepi, treba obratiti pažnju na to zašto je ovaj lik kemp. Kemp je teško prevesti, možda čak i opisati, kemp se mora osetiti i namirisati. Kemp se poima čulima. Kemp je pojam o kome se može čitati u knjizi Filipa Kora – Kemp – Laž koja govori istinu. Etimologija reči leži u francuskom jeziku i dolazi od glagola se camper, što znači čepiti se, pozirati. Dok je drugo mišljenje da reč nalazi svoje korene u italijanskom jeziku i nastala je od glagola campeggiare, što znači isticati se, štrčati. Treće mišljenje je da je reč akronim za izraz known as male prostitute.[3] Šta god bila istina porekla reči, danas je značenje mnogo dublje i opširnije, ali bih u kontekstu ovog filma, slobodno prevela reč kao kvazi, odnosno nadri. Zašto? Kao što sam već rekla, u prvom kadru mi (gledaoci) saznajemo da je Val Waxman reditelj. U kontekstu filma, koji je pre svega vrsta kritike Holivuda, reč reditelj se koristi kao epitet, a ne kao posao i zanimanje. Postoji istraživanje iz 2003. godine, koje se bavi uticajem nepouzdanosti naratora na razmenu osobina između naratora i lika[4]. Ukratko, studija se bavi psihonaratologijom. To je pristup emirijskom istraživanju utiska o narativu i njegovog razumevanja od strane čitalaca, koji posmatra čitanje kao vid komunikacije između naratora i čitaoca. Mislim da se ova teorija posebno može preneti i na kinematografiju i komunikaciju koja se ostvaruje između gledalaca i reditelja. Veruj u ono što ti reditelj da na platnu. Ako čitamo neku knjigu i pisac odluči da na preko dvadeset stranica čitaocu opiše izgled kuće, čitalac će ove informacije registrovati kao bitne za priču, iako to ne mora nužno biti istina. Tako je i sa filmom. Mi ni u jednom kadru ne vidimo da je Val Waxman dobar reditelj. Ne vidimo njegove ranije uspehe, ne vidimo ni kako je uspešan dok režira sada. U prilog tome, da je reč ‘reditelj’ u ovom filmu korišćena kao epitet ili osobina lika, govori najviše zaplet filma. Lik postaje slep. Kako je sposobnost vida esencijalna za rediteljski posao, ne može se očekivati od slepog čoveka da napravi uspešan film. Rediteljsko rešenje da napravi ovakav zaplet i kulminaciju u vezi je sa prefiksom ‘kvazi’ koji se može pripisati glavnom liku. Svi na setu vide da nešto nije u redu sa njim, da ne može da drži pogled, da ne zna kuda ide i da ne gleda ljude u oči kad govori sa njima. Ali baš ta njegova odsutnost dovodi se u vezu sa njegovom navodnom genijalnošću, talentom i veštinom. U jednoj sceni on čak sam sebe poredi sa Betovenom, referišući na njegovo stvaranje maestralnih kompozicija gluv. Ali njegovo šepurenje bilo je njegova osobina i pre psihosomatskog slepila. Njegova ekscentrična ličnost dovela ga je u situaciju u kojoj se sada nalazi. On je kreirao svoju ličnost do te mere da je počeo da veruje da je to istina o njemu. Val Waxman je klasičan primer kempa! Kemp ličnost, koja je reditelj, koja je izgubila moć vida i koja i dalje i sebi i drugima govori koliko je genijalna. I da stvar bude bolja, njegov film nailazi na loše kritike od strane holivudske publike, ali francuska publika ga obožava. Francuska, kao kolevka kinemtografije, pronalazi da je njegov film delo izvrsnog talenta. Delo koje je nastalo od strane oslepelog reditelja, koji se bavio tokom snimanja svim osim režijom.

 

Koja je uloga Frojda u filmu Hollywood Ending?

Dva termina ovde imaju važnu ulogu: psihoanaliza i psihosomatika. Da se podsetimo neodvojivosti čovekovog tela i duha i njihovog međusobnog uticaja, posledica psihosomatike leči se psihoanalizom. Psihoanaliza je jednostavno rečeno, nauka o nesvesnom. Ovde možemo izvršiti psihoanalizu filma, odnosno analizu uzroka koji su doveli do posledice – psihosomatskog slepila.

  • Vala Waxmana je prevarila i ostavila žena, verivši se za uspešnijeg i lepšeg
  • Odnos sa sinom

Kako je Val narcisoidna egocentrična osoba, činjenica da ga je žena prevarila i ostavila zbog uspešnijeg i lepšeg od njega, njemu nije očigledna. Ova premisa je klasična igra svesnog i nesvesnog. Val je oniričan lik. Pojam nesvesnog određen je razvojem potiskivanja. Val odbija da vidi realan razvoj događaja i ne želi da prihvati istinu u čemu se ogleda njegov onirizam, koji se može dovesti u vezu i sa kemp stranom ličnosti, ali i sa načinom na koji se odnosi prema situacijama kada je nervozan ili pod tenzijom. Naime, kada je nervozan – tada gricka nokte, a kada je pod tenzijom – pokušava da opusti kragnu košulje, kao uslovljen refleks na emocjiu. Njegova nesvesnost ogleda se u tome što ne može da shvati kako je žena ostavila njega, tako talentovanog i savršenog da bi bila sa bilo kim drugim na svetu. Kako je moguće da za nju postoji bilo koji drugi muškarac osim njega? S obzirom na to da je Val već imao iskustva sa psihičkim nestabilnostima, psihosomatsko slepilo ga nije previše uzdrmalo, već se on samo koncentrisao na to da svoje stanje sakrije od drugih, kako ne bi propustio priliku da ponovo bude najbolji. On je čak i pokušao da izleči svoje stanje, poljubivši se sa svojom bivšom ženom, ali mu to nije pomoglo. Kako nas reditelj tokom celog filma zavarava da je Valovo stanje prouzrokovano nemogućnošću da se pomiri sa razvodom braka i činjenicom da mora da radi za čoveka sa kojim ga je žena prevarila, gotovo pred samu peripetiju saznajemo pravi uzrok psihosomatskog slepila. Pravi uzrok slepila i način na koji saznajemo za njega, takođe je u vezi sa tim da se reč ‘reditelj’ u ovom filmu koristi kao epitet, jer tek pred kraj filma saznajemo radnju filma kog Val režira. Saznajemo da se film bavi odnosom između oca i sina, sina koji postane gangster i potplati ljude da ubiju njegovog oca. Radnju filma saznajemo iz Valovog razgovora sa psihijatrom i saznajemo da je i Val otac i da nije u dobrim odnosima sa svojim sinom, jer ne podržava sinovljev način života. Zanimljivo je da nam reditelj, tek pred sam kraj otkriva Valov odnos sa sinom i činjenicu da je otac i koja je radnja filma koji renutno snima, jer se na samom početku filma zna da je on pročitao scenario, ali se nigde nije pominjala fabula niti se dovodila u vezu sa njegovim psihosomatskim slepilom. Dakle, imamo lika koji je kemp, koji pati za bivšom ženom, pokušava da sakrije svoje psihosomatsko oboljenje i ima sina, sa kojim nije u dobrim odnosima. Pak, film se zove Hollywood Ending. Do samog kraja, neko bi pomislio da je naslov korišćen u satiričnom kontekstu. Ali, odjednom, film gotovo da menja žanr iz komedije u melodramu. Val se miri sa svojom bivšom ženom, izglađuje odnose sa sinom, njegov film doživljava enorman uspeh u Francuskoj i on odlazi u Pariz da režira svoj sledeći film.

Filmovi koji se bave nastankom filmova i filmskim zanimanjima posebno su zanimljivi ljudima koji se bave tim poslom i studentima kinematografije. Pogotovo ako uzmemo u obzir da su filmovi, prevashodno u prvih nekoliko decenija nastanka kinematografije, bili mogućnost da se upoznamo sa različitim kulturama, običajima i načinima života. U filmu Hollywood Ending potpuno su apstrahovani težina i trud uloženi u realizaciju, bilo da je komercijalan ili ne. Val zapošljava direktora fotografije koji priča mandarinski, direktor fotografije ne uspeva da ostvari komunikaciju sa Valom, s obzirom da je ovaj preokupiran skrivanjem da je slep. Val angažuje glumicu sa kojom je u vezi, producentu je zabranjeno da vidi snimljeni materijal, iako je veliki novac uložen u film i sve to u korist kritike Holivuda i isticanju filmskog posla i umetnosti kao načina života. Kinematografija jeste način života, isto kao što je to rokenrol. I određeni stereotipi i osobine vezuju se za određena zanimanja na filmu. Tako je Val kao zanesenjak, a ustvari slep, okarakterisan kao genije od strane svojih saradnika. Ovo stoji u vezi sa poistovećivanjem gledalaca sa određenim filmskim likom. Istina je da se filmsko platno ne može poistovetiti sa ogledalom, pa Lakanova teorija ogledala ne bi mogla samostalno da stoji na tom mestu, ali kada joj se pridodaju određena objašnjena, sigurno je da se film sa njom može dovesti u vezu. To su identifikacija i psihonaratologija. Gledalac ima tendenciju da se poistovećuje sa određenim filmskim likom, kako bi pronašao potvrdu, empatiju i opravdanje za sebe i svoje postupke. Čovek kao biće kakvo jeste, i koliko god popularno bilo da se po svaku cenu razlikuje od ostalih, ima prirodnu potrebu da pripada gomili i nalazi sebi slične. U vezi sa tim, posebno je važno prepoznavanje i identifikovanje sa određenim filmskim likovima u našim životima. Toliko da se može oteti kontroli, pa tako nastaju idoli, koje reklamna industrija izuzetno koristi. Francuski teoretičar filma, Kristijan Mec, tvrdio je da je filmska industrija upravo toliko popularna, jer ima sposobnost da bude nesavršena refleksija stvarnosti i metod uvlačenja u nesvesna stanja snoviđenja. Kad govorimo o psihonaratologiji, smatram da se veoma može dovesti u vezu sa filmom i načinom na koji on korespondira između gledalaca i reditelja u prenošenju određenih ideja i mišljenja. U psihonaratologiji da bi se ostvarila zadovoljavajuća komunikacija između autora i čitalaca, potrebno je da se zadovolje određena načela, a to su: načelo kvaliteta, kvantiteta, relevantnosti i načina na koji se komunikacija odvija. Ovo se bez greške može primeniti na film i filmski jezik. Kako je poznavanje filmskog jezika neophodno da bi se ostvarila komunikacija između reditelja i gledalaca, tako je i poznavanje jezika neophodno da bi se ostvarila komunukacija između pisca i čitalaca, stoga da gledalac filma ne mora nužno da poznaje filmski jezik, koliko da ume da ga iščitava, isto kao što čitalac samo treba da ume da čita, a ne mora poznavati lingvistiku na nivou isto kao i pisac. Ali, ako reditelj snimi kadar u kom se vidi kako čovek baca smeće na ulicu, i kaže: ovo je primer kako se priroda čuva, gledalac mu neće verovati. Isto tako je i sa čitanjem knjige. Ako pisac kaže u knjizi da je glavni lik ćelav, a posle kaže da je lik ustao iz kreveta i očešljao svoju kosu, dolazi do diskomunikacije i čitalac više ne veruje autoru. Još jedan termin koji se koristi u psihonaratologiji, a može se dovesti u vezu sa filmom, je – implikatura. U filmu se ona može izjednačiti sa elipsom. Ako glumac izađe iz kupatila u peškiru i u sledećoj sceni je obučen, gledalac pomoću empirije shvata da se on u među vremenu obukao, kao što ako neko nekog pita da li imaš sat, uglavnom znači da želi da sazna koje je vreme. Kako se to dovodi u vezu sa filmom Hollywood Ending? S obzirom da nam je reditelj dao informaciju da je glavni lik reditelj i stavio ga u okruženje u kom reditelj radi, a mi kao gledaoci nigde nismo konkretno videli nijedan rediteljski proces, osim neuspelih indikacija koje je davao glumcima i odlučivanjima koja će se rekvizita koristiti, mi ipak nismo dovodili u pitanje istinitost te informacije, jer se ostvarilo poverenje između gledaoca i reditelja filma.

Na kraju, volela bih da istaknem šta je razlika između dobrih i loših filmova i dobrih i loših reditelja i zahvalim se svim rediteljima – koji su u svojim filmovima koristili psihološke i/ili filosofske teorije, pozivali se na druge umetnosti i umetnička dela ili se koristili nekim naučnim metodama – na prilici da sve to sagledamo i istražimo kroz filmsku umetnost. Jer film nije vredan ako nakon gledanja o njemu ne razmišljaš bar dva dana i nemaš potrebu da pročitaš još…


Korišćeni izvori:

  1. http://www.imdb.com/title/tt0278823/
  2. http://www.imdb.com/title/tt0278823/quotes
  3. Kor, F. (2003), KEMP – Laž koja govori istinu, Kontrabunt Rende, Beograd.
  4. Nenadić, F. (2014),Psihonaratološki pristup ispitivanju književnosti, Novi Sad.

[1] http://www.imdb.com/title/tt0278823/ (preuzeto 16.04.2018.)

[2] http://www.imdb.com/title/tt0278823/quotes (preuzeto: 16.04.2018.)

[3] Kor, F. (2003) KEMP – Laž koja govori istinu, Kontrabunt Rende, Beograd.

[4] http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/zjik/article/view/1039/1053 (preuzeto: 16.04.2018.)