Skip to content

KAD BUDEM CRVEN I CEO

Jovan Dopuđ

EDI-02, 12/2016


SUDBONONSKI DOGAĐAJ

Vanredna sednica polit-biroa CK SK (od A do Š)

ISTORIJSKA DISTANCA

Sedam dana nakon dodele Oskara za inostrani film, kada je naše remek delo „Bitka na reci Kvaj” doživelo neuspeh, jer je pored brojnih nominacija, ostalo je bez ijedne nagrade.

GEOGRAFSKA ODREDNICA

Svakako, jedino moguće mesto: Rezidencijalni rajski kompleks „After Shave” ostrva.

ORGANIZATOR SAZIVA

Čovek u belom, onaj koji je davao smisao svemu. Jedini nezamenljivi, nesalomivi mag. Ljubitelj svega lepog i neprevaziđeni uzgajivač mandarina.

U SAZIVU PRISUTNI

Svi koji nisu umrli ili su u međuvremenu bili upućeni na kuckanje, oblikovanje i sortiranje kamenja na jednom od obližnjih ostrva, a na određeno vreme.

IZVORI SAZNANJA O DOGAĐAJU

Baba Juline scenografske beleške sa pomenute sednice polit-biroa su čudom “preživele”, jer ih deda Miloje – provereni “udbomir” i “oznoljub”, rodom iz Zečjeg dola – nije iskoristio kao potpalu u šporetu-smederevcu.

AMBIJENTALNA STRUKTURA

Muklu tišinu sednice povremeno prekida harmonično odbijanje gustih dimova havanskog tompusa sa usana “Velikog vođe”.

Sin nacije je imao visok nivo maštovitosti i izvanredan dramaturški potencijal. Koescidencija sa drugom Vinstonom Čerčilom sve, samo ne slučajna.

U odsutnim trenucima “Vazdušne bitke za Britaniju”, pomenuti drug Čerčil je koristio sličnu zadimljenu koreografiju.

CK-SK (od A do Š) doneo je sledeće zaključke:

  • Drugovi iz daleke prijateljske prekomorske zemlje nisu pravilno odmerili naše napore, niti prepoznali tendencije naših stremljenja da se ravnopravno uključimo u moderne tokove filmske industrije, kao kulturološkog mosta među dugogodišnjim saveznicima i simpatizerima.
  • Opsežnom analizom utvrđeni su svi propusti i manjkavosti.

ODLUKE PLENARNE SEDNICE CK-SK (od A do Š)

  1. Formirati dva stručna tima.
    Akcioni tim sastavljen od proverenih revolucionarnih kadrova, istaknutih članova: Pionirskih, omladinskih i Socijalističkih saveza radnog naroda (od A do Š).
    – Akcioni tim će utvrditi idejno-politički profil kadrova koji će ostvariti filmsko delo, a u skladu sa tendencijama razvoja našeg društva, a i sa osvrtom na njihovu moralno-političku podobnost.
    Ekspertski tim od proverenih kadrova članova svih akademija nauke i umetnosti, kao i istaknutih filmskih radnika koji će uzeti u obzir sve smernice stručnog akcionog tima i pronaći prave kandidate za ostvarenje postavljenog zadatka.
  1. Konačnu objedinjenu verziju dokumenta u razmatranje će uzeti radna grupa CK-SK (od A do Š) i u integralnoj verziji predati “Velikom vođi”.
  2. Cilj je da na sledećoj svečanosti “Dana sveopšte radosti”, “Voljenom vođi” umesto uobičajene Štrumpfete uručimo “Zlatnog dečaka”.
  3. Integralna verzija dokumenata:
    ‘Akcionog tima’
    ‘Naučnog tima’
    ‘Radne plenarne grupe CK-SK (od A do Š)’
    Biće dostavljena „Velikom vođi” na odobrenje.

 

PISMO “Velikom Vođi”

Potrebni su:

  1. Pisac, režiser i sineasta visoke reputacije sa novim pričama i idejama.
  2. Angažovati međunarodno priznato preduzeće za proizvodnju filmova.

 

Timovi uz saglasnost CK-SK (od A do Š) predlažu sledeće:

A. Za pisca priče – scenarija

  • Odrastao u zdravoj prodičnoj sredini radničkog porekla (sin uspešnog proizvođača rukavica i majke uglednog zemljoradnika).
  • Pohađao državnu školu i bio marljiv i vredan đak. (išao u osnovnu školu u Stratfordu i dobio solidna znanja iz latinske gramatike i literature)
  • Kao mlad i perspektivan kadar aktivno se uključio i istakao u kulturno-umetničkom radu zajednice. (pomenuti drug se pominje i kao član Londonskog pozorišta)
  • Pokazao se kao primer, kako u manuelno-fizičkom radu, tako i misaono, idejno, intelektualno. (pozorišnu karijeru započeo timareći konje vlasnika pozorišta, radio kao učitelj, a kasnije bio član pozorišne družine ‘Ljudi lorda Čemberlena’)
  • Aktivan učesnik u podizanju kulturno umetničkih ustanova. (sa svojom družinom na južnoj obali Temze sagradio je pozorište „Globe”)
  • Kao pisac obrađivao aktuelne teme iz društveno-političkog života sa posebnim akcentom na unapređenje međuljudskih odnosa, a i žigosao malograđansko ponašanje dekadentnog ponašanja. (dotični piše delo „Romeo i Julija”)
  • Prema javnom političkom životu i porodičnim odnosima u svojim delima se odnosio kritički i osuđivao svaki oblik oportunizma. (ovim pojavama se bavio u književnim ostvarenjima: ‘Hamlet’, ‘Otelo’, ‘Kralj Lir’, ‘Magbet’ i dr.)

Iz svega navedenog, radne grupe, uz podršku CK-SK (od A do Š), zaključile su da se priča, tj. scenario može poveriti samo drugu Viljemu Šekspiru.

B. Za režisera filma

  • Da je od početka karijere bio marljiv i aktivno uključen u svakom procesu stvaranja filma. (karijeru počinje kao slikar, a kasnije kao pomoćnik režisera i scenarista)
  • Da se ostvario kao istaknut pregalac na kulturno-umetničkom polju u profesionalnoj zajednici filmskih stvaralaca. (treba da od početnog koncepta do konačne montaže izabere najbolji scenario kao apsolutan temelj filma)
  • Da je u radu pratio nove naučne tendencije i koristio ih u ličnoj profesionalnoj orijentaciji. (u početku je koristio standardna sočiva i duboki fokus. U filmu ‘Sedam samuraja’ koristi duboka sočiva i više kamera za jednu scenu. Sve kamere snimaju odjednom isti kadar, a na kraju režiser bira šta će ostati u montaži. Insistira na dramatizaciji napetosti među likovima i apsolutnoj autentičnosti ambijenta, kostima i ponašanja glumaca)
  • Da je samopregoran, marljiv, dobar drug i da ne podleže tehnokratskim i partokratskim slabostima rukovodećeg kadra. (spreman da radi sa više scenarista na istom događaju, a uz detaljne beleške izabere najbolje verzije svake scene)

Objašnjenje naučnog saveta:

Za film ‘Sedam samuraja’ pomenuti režiser je ispisao šest podebelih svesaka. Za svakog samuraja je osmislio i ispisao kompletnu biografiju, životne navike, napredovanje u karijeri, kao i na koji način je ko vezivao sandale. Kako se u filmu pojavljuje 101 seljanin raspoređen u 23 porodice, ovaj režiser ume da svakoj porodici pridodaje određene životne i socijalne karakteristike, a svi glumci van snimanja filma moraju da žive i rade u okviru svoje ‘Glumačke porodice’ i da se i van filma uživljavaju u svoje pojedinačne uloge.

KONAČNO MIŠLJENJE NAUČNOG TIMA
Dotični raspolaže kompjuterskom memorijom i celine i detalja. U punoj meri insistira na potpunom realizmu i autentičnosti.
U skladu sa svim navedenim, izbor je pao na druga Akira Kurosavu.

 

C. Za sineastu (Druga koji se bavio režijom, scenarijom, specijalnim efektima i sličnim poslovima…)

  • Da pripada mlađem kadru filmskih radnika uključenih u tokove rada i organizacije filmskog preduzeća koje će biti izabrano za realizaciju filma, a koji će nam doneti ‘Zlatnog dečaka’. (Još uvek smo u nedoumici.)
  • Da je žigosao dekadentne pojave uočene u ponašanju omladine stasale u buržoasko-kapitalističnom okruženju. (pomenuti kandidat je kao režiser i scenarista 1973. osmislio igrani film ‘Američki grafiti’. Upustio se u smeo poduhvat. Okupio je mlade neafirmisane glumce, više glumce amatere. Ovaj naizgled hazarderski potez mladog režisera ovenčan je slavom i punio bioskopske dvorane)
  • Da je istakao sve slabosti i manjkavosti despotskog sistema vladavine iz jednog centra moći bez demokratskog i delegatskog načina odlučivanja. (u našoj analizi nije moglo da ostane nezapaženo ostvarenje u serijalima ‘Ratova zvezda’, kada se demokratske napredne ideje ne mogu zaustaviti branom apsolutističke vladavine)
  • Da je posebno veličao poštenu intelektualnu elitu koja se argumentima beskompromisno borila protiv nazadnih elemenata. (pokušao da izborom imenovanja glavnih junaka i njihovog ponašanja ostvari pomirenje između žute-hebrejske, crvene-hrišćanske i zelene-islamske knjige, kroz viševekovnu temu i dilemu hazarske polemike. Džedaji su ovaploćenje davidove praćke, vitezova ružinog krsta i saracenskih sablji)
  • Da se borio za očuvanje istorijskih i civilizacijskih vrednosti, štiteći ih od avanturističkih pokušaja, kako pojedinaca, organizovanih grupa, pa do državnih oligarha. (filmovi o ‘Indijani Džounsu’ plastično prikazuju borbu između demokratije i apsolutističnog fanatizma)
  • Da je isticao nesebično angažovanje pojedinca u svemu prethodno navedenom, a bez želje za sticanjem lične materijalne koristi. (Drug profesor Indijana Džouns stremi, želi i radi na tome da svi najdragoceniji civilizacijski artefakti budu na priličan način dostupni najširim narodnim masama po muzejuma narodne kulture, a i šire)

Drug Džordž Lukas je svojim angažovanjem u potpunosti zaslužio da stane rame uz rame prethodno navedenim kandidatima. Treba napomenuti da su drug Lukas i drug Kurosava u proteklom periodu već sarađivali i ostvarili plodnu saradnju.

Takođe, istraživanja su pokazala da se drug Kurosava u snimanju svojih filmova vrlo rado koristio pričama druga Šekspira.

 

ODLUKA ‘VELIKOG VOĐE’

Drugovi, iskreno sam zadovoljan vašim samopregornim angažovanjem, kao i rezultatima koje ste u ovom iscrpnom ekspozeu pokazali. U skladu s tim, naređujem:

  1. Da se pomenuti drugovi u najkraćem roku dovedu na ‘After Shave‘ ostrva i tu ostvare plodnu saradnju koja će rezultirati ostvarenjem naših nadanja.
  2. Da se ostvare kontakti sa filmskim preduzećem iz prijateljske prekomorske zemlje, a u cilju nabavke i dopremanja potrebne tehničke opreme kao i logističkih sredstava potrebnih našim izabranim drugovima, filmskim radnicima.
  3. Kao što vam je poznato, ja krećem na šestomesečno krstarenje i obilazak nama dragih i prijateljskih zemalja.

Očekujem po povratku da vidim konačnu realizaciju projekta.

U potpisu: ‘VAŠ VOLJENI VOĐA’

 


MEMOARI BAŠTOVANA REZIDENCIJALNOG KOMPLEKSA

Memoari o ‘Velikom vođi’ nisu zvanično objavljeni, ali se mogu pronaći u nekim privatnim kolekcijama pod naslovom ‘Sećanja’.

Događaj o dolasku filmadžija je zaveden kao ‘Priča o tri jerarha’, koja će vam biti prezentovana u skraćenoj integralnoj verziji. Izostavljeni su samo delovi koji se tiču ličnih zapažanja baštovana-pisca, a ostavljeni oni koji se odnose na izabrane filmske radnike.

Pa da počnemo!

 

Dan prvi

Tog sunčanog jutra na heliodrom se spustio helikopter. Iz njega je čio i vedar izašao mlađi čovek sportski obučen u blu džins, razbarušene kose, negovane brade i sa obaveznim rej ban naočarima. Uz osmeh koji je otkrio niz blistavih belih zuba uzviknuo je srdačno: ‘Hello’!

Odmah sam ga prepoznao. To je bio glavom i bradom drug Džordž Lukas. Momci su iz helikoptera istovarili: tri-četiri, pet-šest, ma desetak-dvanaest torbi, torbica, kofera, ranaca, kao i jedan poveći kovčeg. Kasnije, kada sam pitao druga Lukasa zašto sa sobom vucara prazan kovčeg, rekao mi je da je to rekvizit za jedan od njegovih budućih filmova i da u njemu traži inspiraciju.

Naravno, druga Lukasa smo spakovali u elektromobil i uputili prema rezidencijalnom delu kompleksa namenjenom gostima, a kompletan tovar na drugu stranu. Naravno, usledila je detaljna provera bagaža.

Negde oko podneva, javljeno mi je da hitno odem do pristaništa za turističke brodiće i sačekam sledećeg uvaženog druga.

Uz širok osmeh, s kačketom, u odelu od tvida i kravatom, dočekao sam simpatičnog kosookog čovečuljka. Naravno, niko drugi, već Akira Kurosava.

Moram da vam objasnim: od ‘Velikog vođe’ sam dobio njihove fotografije, pa sam pomenute i bio u prilici da prepoznam.

Dok smo se vozili elektromobilom, drug Kurosava me učtivo upitao da li je elktromobil proizvodnje made in Japan?Ja sam s ponosom istakao da je to delo naše domaće pameti i naših veštih i vrednih radnika.

U večernjem sutonu se prema pristaništu ljuljuškajući primicala starinska jedrilica. Na pramcu, držeći se desnom rukom za kanap, a levom podbočen, uspravnog i ponositog držanja, kao da je Rembrantu sišao s platna, pojavio se Viljem Šekspir.

Za razliku od drugova Lukasa i Kurosave, druga Šekspira smo umesto elektromobilom do rezidencijalnog kompleksa prebacili kočijama sa konjskom zapregom.

Taj naporan dan se završio, a po nalogu ‘Velikog vođe’ za sutra je u bašti kompleksa organizovan neformalni susret ova tri istaknuta druga.

 

Dan drugi

Po nekom starinskom običaju prvi su ustali drug Šekspir i drug Kurosava. Sa drugom Šekspirom smo imali manjih problema, jer nikako nismo mogli da mu objasnimo zbog čega ne sme da ubere bar jednu mandarinu.

Međutim, uskoro su se drugovi upustili u živ, ali prijatan razgovor. Drug Šekspir je bio iznenađen da se njegova dela sem u teatru mogu prikazivati i preko nekakvih pokretnih slika. Drug Kurosava je drugu Šekspiru obećao da će mu pokazati kako to sve radi i funkcioniše. Drug Šekspir je sumnjičavo vrteo glavom, ali je nekako verovao Kurosavi, jer mu se dotični obraćao starinskom verzijom engleskog jezika.

Izrazio je žarku želju da na tim pokretnim slikama odgleda i svoja dela ‘Sedam samuraja’, ‘Krvavi presto’ i druga…

Hello boys, kako smo momci! O, gospodine Kurosava, moje iskreno poštovanje!’ Da, to je bio mladi Džordž Lukas. Srdačno je prodrmao drugu Kurosavi ruku, sve vreme odmeravajući druga Šekspira, koji se obazrivo pomerio korak unazad ne očekujući ovako neodmeren i nedoličan način upoznavanja.

Videvši njegovu zbunjenost, drug Kurosava je u par biranih rečenica predstavio svom drugu mladog gospodina.

‘Znači i on pravi pokretne slike?’ iznenađeno upita Šekspir.

‘Šta? Šta pravi? Ma on ih stvara! To vam je dragi moj gospodine pravi mađioničar, čarobnjak filmske slike. U suštini, dok radi više liči na dečaka kome su filmske kamere i sva ostala prateća oprema kao neke igračke.’ Ushićeno doda Kurosava.

Međutim, iznenada, kao pravi ozbiljan i poslovan amerikanac, Džordž Lukas se uozbilji i reče: ‘Momci, nismo mi ovde došli na neki party i da gubimo vreme. Mišljenja sam da smo dobro plaćeni i da u kratkom roku treba da obavimo veliki posao. Dođite da uz radni breakfast dogovorimo šta ćemo i kako ćemo.’

Međutim, radni breakfast se polako pretvorio u radni lunch i do kasno uveče trajala je ozbiljna, ali argumentovana rasprava o tome šta će se i kako snimati.

Moje baštovansko obrazovanje nije dovoljno, ali pokušaću da vam ukratko prepričam o čemu su diskutovali.

Prvo je drug Šekspir insistirao da urade adaptaciju ‘Ukroćene goropadi’. Drug Lukas je tvrdio da je to davno prežvakana tema, a i sam ne zna kako bi uklopio svoje specijalne efekte. Usput je dodao da je u jednoj od adaptacija pomenutog pozorišnog dela protagonistkinja-glavna glumica morala da odglumi čak i silovanje, što je neprilično za film koji bi oni napravili.

U stilu pravog uviđajnog i kulturnog Japanca, drug Kurosava je predložio da Šekspir objedini svoja najvažnija dela: ‘Romeo i Julija’, ‘Hamlet’, ‘Otelo’, ‘Magbet’, ‘Mletački trgovac’, ‘Kralj Lir’ i ‘San letnje noći’.

Vidno usplahiren i uzbuđen, drug Šekspir je teatralno ustao i rekao: ‘Ta dela su moja deca! Pa nismo došli ovde da goveđi burag punimo svim i svačim, grejemo, kuvamo, pržimo, očekujući da će dobiti status jela dostojnog kraljevske gozbe!’

Na to druga dva druga nisu imali šta da kažu. Lukas je češkao bradicu, Kurosava je klimao glavom i pristojno se osmehujući jednom i drugom pokušavao da popravi raspoloženje. Na kraju je tiho rekao: ‘Biti ili ne biti, gospodo, pitanje je sad!’

Šekspir je podigao glavu, teatralno mahnuo rukom i uzviknuo: ‘Kraljevstvo za dobru priču! Kraljevstvo za dobru priču! Kraljevstvo za dobru priču!’

Lukas je rezignirano dodao: ‘Gospodo, imperija uzvraća udarac!’

Još neko vreme sva trojica su razmahivali sabljama, samurajskim mačevima, floretima intelektualne rečitosti, ali svako je vukao na svoju stranu.

Na kraju su zaključili da su previše umorni, da je red da ustanu i malo prošetaju.

Tako ćutke šetajući praznim rezidencijalnim kompleksom nekako su se obreli i pred salom ‘Velikog vođe’, namenjene filmskim projekcijama.

Sav ushićen Kurosava uzviknu: ‘Dragi moj Viljeme! Sad ću ti konačno pokazati šta su to pokretne slike. Džordž! Hajde, bićeš od velike pomoći našem dragom i voljenom prijatelju iz davnih vremena!’

Kao dečaka koji će prvi put videti luna-park, blagonaklono tapšući Šekspira po ramenima i usput dajući osnovne instrukcije, uveli su ga u kabinu za projekciju filmova. Dok je Kurosava biranim rečima objašnjavao Viljemu kako ta skalamerija funkcioniše, Lukas je kao pravi Amerikanac i avanturista počeo da kopa i rovari po regalima smeštenim preko puta projekcionog aparata.

Odjednom progovori zbunjeno: ‘Momci, dođite ovamo.’

U jednoj pregradi bilo je uredno složeno mnoštvo doboša s filmskim materijalom. Iznad njih je krupnim štampanim slovima pisalo:

 

SAMO ZA INTERNU UPOTREBU
CRNI TALAS (Odobrenje prikazivanja filmova pripada jedino ‘Velikom Vođi’)

Sva trojica su neko vreme kao u čudu zurili, razmišljajući šta bi to moglo biti.

Lukas procedi: ‘Da nije reč o nekom spektaklu sa cunami talasima?’

‘Ne, ne, pre će biti da se radi o nekoj epidemiji kuge’, ispravi ga Šekspir.

Kurosava se onako kulturno po japanski nasmeši i reče: ‘Mišljenja sam, gospodo, a nešto sam načuo da se na ovim prostorima pojavio sasvim novi stilski pravac, njima sasvim osoben. Nažalost, nisam imao prilike ništa od toga da vidim, ali deca nekih mojih prijatelja koja su bila ovde na kulturnoj razmeni studenata su mi pričala o tom crnom filmskom talasu i da su filmovi, citiram neke njihove prijatelje domaćine: Filmovi, boli glava!!! To su pametna deca, ali ne znam i nije mi jasno kako nekoga može da boli glava, ako je film dobar?!’

Nestrpljivi Amerikanac ga prekine: ‘’Ajde, ostavi se priče. Daj da izvadimo jedan od ovih doboša, pa da pogledamo o čemu se radi.’

‘Pa koji ćemo?’, upita Kurosava.

Šekspir pokaza prstom: ‘Ja bih ovaj u crvenom dobošu.’

‘Što da ne?’, dodade Lukas i namontira filmsku traku u aparat.

Kraj projekcije filma trojica drugova su dočekala palih vilica, ali usana razvučenih u blažene osmehe. Sedeli su tako neko vreme zamišljeni.

‘Nije mi jasno kako onako namešta scene po onom blatištu jednom kamerom, a meni je trebalo pet.’ zamišljeno procedi Kurosava.

‘Jeste li primetili kako se šunja dok krade one novčanike? Strašno me podseća na onog mog princa kada je tati u uho sipao otrov.’ dodade Šekspir.

‘Da je meni tako nešto pokušao, ja bih mu odsekao ruku’, reče Lukas, ‘mada moram da priznam ovaj momak što peva u filmu je veoma talentovan. Onako da arlauče, a da zvuči bolje nego filharmonijski orkestar koji sam koristio za muziku u filmu… E, to još nisam ni video ni čuo.’

‘Mladiću, to su ipak rediteljska posla majstora velikog kalibra’, sarkastično reče Kurosava i dodade: ‘ima još vremena, sazrećete jednog dana. Još ste mladi.’

Šekspir se đavolski zagleda u zamišljenu tačku i reče: ‘Hajde da spalimo ovaj film.’

Kurosava raširi ruke: ‘Što da spalimo!? Hajde da napravimo nešto slično, a možda i bolje.’

‘To je dobra ideja’, uzmahnu teatralno Lukas: ‘pružite ruke! Svi za jednog, jedan za sve!’

‘Jeste, nas je tu tri musketara, a ovaj što je režirao’, reče Kurosava i značajno ih pogleda: ‘biće naš četvrti.’

 

Ja kao baštovan ne bih da vam pričam šta su radili i kako je proteklo tih pet-šest meseci, ali ‘Velikog vođu’ na radnom stolu čekao je doboš na kome je pisalo:

KAD BUDEM CRVEN I CEO

Taj događaj povratka ‘Velikog vođe’ svi smo iščekivali sa nestrpljenjem, i zebnjom. Sam doček protekao je u najboljem redu u ceremonijalnom smislu, ali ‘Veliki vođa’ je uporno tražio da što pre vidi film.

Kino-sala je bila do poslednjeg mesta ispunjena najvažnijim drugovima. Vladalo je vidno uzbuđenje. ‘Veliki vođa’ je podigao ruku, svetla su se pogasila, kino projekcija je krenula. Desetak minuta od početka projekcije, ‘Veliki vođa’ je naglo ustao i povikao: ‘Dosta!’ Kino-aparat se zaustavio, a svetla upalila.

Žurnim koracima napustio je kino-dvoranu, zalupivši vrata za sobom. Od njihovog treska svima se sledila krv u žilama.

Danima je trajala istraga i pretumbavanje svih, svega i svakoga. Službe bezbednosti su se jedino bavile time ko je, kada i kako kontaminirao velike filmske radnike ‘crnim talasom’.

Ja kao baštovan, pravio sam se nevešt i kao slučajno, zaboravio sam da pomenem da su dotični drugovi izbunarili onaj kobni doboš. To nisam smeo da pomenem. Šef obezbeđenja rezidencijonalnog kompleksa se verio s mojom kćerkom. Kakav bih ja to bio tast kad bih izdao budućeg zeta. Ljudi, to je suva istina, mada bi mnogi rekli: ‘Ala lažeš, matori!’ Iako mi ne verujete, ljubav moje ljubimice i budućeg zeta okončala je sudbinu filma ‘Kad budem crven i ceo’.

U crnom dobošu, pored onog crvenog doboša, mirno su počivali filmovi:

‘Kad budem mrtav i beo’ Živojina Pavlovića i

‘Kad budem crven i ceo’ pomenutih drugova.

 

P.S.

Izvinite, zaboravio sam da napomenem jednu važnu stvar. ‘Veliki vođa’ je izjavio u krugu najbližih saradnika: ‘Dok sam ja živ, mi nećemo trčati za zlatnim dečakom.’

Što se tiče tog zlatnog dečaka, neki bosanac što je svirao bas gitaru u roken rol bendu, je trčao i trčao, skakao i svašta radio da uhvati onog zlatnog dečaka. Kada se umorio, posadio je nekoliko palmi, ali dečaka nije stigao.


Fusnote:

CK-SK – centralni komitet saveza komunista (Slovo posle K označava o kojoj se zemlji radi, npr. CK-SKJ, J znači Jugoslavija)

(od A do Š) – od Aljaske do Šri Lanke

Bitka na reci Kvaj – Svakako Veljko Bulajić i ‘Bitka na Neretvi’

After shave‘ ostrva – Starijim beograđanima poznato je da je na Banovom Brdu u mesnoj zajednici Mihajlovac osnovano „Indeksovo radio pozorište”. Dan pre emitovanja na radiju predpremijera je uvek u celosti odigrana u klubu mesne zajednice Mihajlovac. Jednom prilikom su članovi dramske grupe osmislili sarkastičan dramski komad o Josipu Brozu Titu i nekim njegovim saradnicima. Umesto imena Josipa Broza Tita koristili su frazu ‘Blejkroz Božington Miško’, kao aluziju na glavnog junaka Blejka Karingtona u TV seriji ‘Dinastija’. Pošto je Josip Broz na ostrvskom arhipelagu Brioni imao rezidencijalni kompleks, članovi dramske grupe ga nazivaju ‘After shave‘ ostrva, a kasnije i ‘Pitralonska’ ostrva.
Objašnjenje: Muškarci posle brijanja su koristili dve kolonjske vode. Prva se zvala „Brioni”, a druga „Pitralon”.

‘Ostrvo za kuckanje, oblikovanje i sortiranje kamenja’ – Goli otok.

Udbomir – pleonazam za skraćenicu UDBA (Unutrašnja državna bezbednost)

Oznoljub – pleonazam od OZNA (Odeljenje za zaštitu naroda)

Vinston Čerčil – široj javnosti je poznato da je bio premijer Velike Britanije za vreme Drugog svetskog rata. ‘Međutim, manje je poznato da je pomenuti bio ozbiljno narušenog zdravlja, pa je tompus ispred njegovog nosa dimio samo u javnosti, a da ga je Čerčil gasio odmah kada bi se povukao u intimu. Kako god vam smešno izgledalo, jedan isti tompus je Čerčil više puta palio iz jednog javnog pojavljivanja u drugo.’

‘Vazdušna bitka za Britaniju’ – ljubiteljima literature je veoma poznato da je to komplet od dve knjige ‘Lovac 1’ i ‘Lovac 2’ u kojima su detaljno sa svim raspoloživim podacima opisani svi događaji međusobnog sukoba britanskog vazduhoplovstva i nemačkog ‘Luft fafe‘-a.

‘Dan sveopšte radosti’ – Dan mladosti slavljen kao rođendan druga Tita.

Štrumpfeta – sarkastičan naziv za štafetu mladosti.

Zlatni dečak – Oskar

Gloub teatar – pa, valjda smo ovde svi profesionalci i znamo šta je to 🙂

Romeo i Julija – Siže priče:
‘Romeu Julija nije dala!
Ipak je bila previše mala

Neki bosanac – Emir Kusturica.

Crni talas – Ako niste pročitali ‘Kad su cvetale tikve’, ‘Plava čigra’,… niste odgledali ‘Kad budem mrtav i beo’, ‘Misterija orga(ni)zma’, ‘Pogledaj me nevernice’, kao i ‘Čep koji ne propušta vodu’, ‘Najlepša soba’, ‘Svinjski otac’,.. mi vam, zaista, ali stvarno, ne možemo pomoći.