Skip to content

MELIJES DANAS

Tamara Drakulić

EDI-01, 06/2016


melijes-1Kraj devetnaestog veka. Potvrđeno je i demonstrirano da se smenjivanjem 16 sličica u jednoj sekundi dobija iluzija pokreta. Kako neko ko se iluzijom bavi da ne bude privučen takvom informacijom? Uz malo jake volje počeće i sam da proučava taj fenomen. Žorž Melijes (Georges Méliès) je bio mađioničar u Pozorištu Roberta Hudinija (Theatre Robert Houdin). Konkurencija, neutoljivi zahtevi “potrošača“, koji se brzo naviknu na nedavno još uvek nove vidove zabave, želja za opstankom u socijalnom, ekonomskom i umetničkom smislu… veoma jaka. U takvim uslovima percepcija ne propušta slučajnosti. Tako Melijes nije propustio omašku pri kojoj se film zaglavio u kameri, pa se pojavilo ono što je poznato kao dupla ekspozicija pa onda i stop frejm, odnosno mogućnost koja ustostručava mogućnosti magije kojom se inače bavio. Filmom “Nevidljiva žena” (Escamotage d’une dame, 1896) nastaje podstrek za razgranavanje žanra kome je u ovoj umetnosti on otac. Moj omiljeni je “Put na mesec” (Le voyage dans la lune, 1902) a za njim još pregršt draguljčića među kojima je i ”Neverovatno putovanje” (Le voyage à travers l’impossible, 1904)…

Brojnu, ne tako bogatu produkciju, ubrzo su pojeli američki i francuski studiji. Mnogi filmovi poslati na “reciklažu“, odnosno presnimljeni nekim drugim, mnogi uništeni tokom rata, tako da nema puno sačuvanih Melijesovih dela. Posle toga je viđen na Monparnasu kako prodaje igračke ispred stanice metroa. Koliko znam nedugo potom je i umro.

melijes-2A da nije, odnosno da se isti takav čovek rodio u neko sadašnje vreme, na primer da sada ima 25 godina, koliko je imao kada je počeo da se igra filmom… S obzirom da je većina okolnosti iskreirana rasporedom prioriteta koji imamo, pretpostavljam da bi ekonomska i sociološka situacija u kojoj bi se Melijes danas nalazio bila veoma slična onoj od pre 100 godina. Novca jedva dovoljno za preživeti, puno plodnih ideja i proizvoda bez talenta za unovčavanje. Činjenica da su mogućnosti pokretne slike izučene naizgled do granica svojih mogućnosti, ne bi imala uticaja na inventivnu i radoznalu osobu koja se na neki svoj način zanima životom. Tako da izjava koju često čujem: da je sve već rečeno, prikazano, iskorišćeno,… ne funkcioniše za one koji mogu iznova da se oduševljavaju dobro poznatim stvarima, kao da ih vide prvi put u životu. Melijes, kako ja doživljavam tog interesantnog čobeka, je definitivno jedan od njih. Njegovo delo danas bi, po mojoj proceni, spadalo u retke primerke niskobudžetnog filma, B produkcije, jednostavnog, nepretencioznog sadržaja, bogatog novim idejama, svetlosnim eksperimentima i mogućnostima. Pretpostavljam da kao što nije nekad znao da prepozna vrednost svog dela, tako ni sada to ne bi znao niti da jasno vidi niti da proda. Verovatno ne bi bio od onih koji znaju da pronađu ključnu rečenicu koja će otvarati sefove raznih fondacija. Niti bi kapirao kako se pakuju ideje u širim masama privlačne paketiće. Ono što znam da bi ostalo je: svežina, dečija maštovitost, entuzijazam istraživanja novog (koliko god se nama sad činilo starim) ljubav prema priči. Tako da slučaj u kom se nalazio Melijes nekad, i onaj u kom bi se nalazio sad, definitivno bi po mnogo čemu bio različit, ali nekako stvari uglavnom poprimaju oblik koji im daje onaj koji ih posmatra. U slučaju umetnika, stvaraoca, upravo taj oblik se onda u njegovom delu odražava. Tako da Melijes kao osoba sad, mislim da bi nam dao samo malo drugačije obojenu verziju onoga što je davao nekad. Nekad je postojala okolnost koja ga je učinila ocem jednog žanra u svetu filma. Ne verujem da bi ni posthumno sada dobio takvu reputaciju. Ali verujem da ostale okolnosti prisutne nekad, sklopkom njegovog karaktera, bile bi prizvane i sad, i u osobi koja je on probudile iste težnje, potrebe i porive koje su bile otvorene da prepoznaju nove a vredne stvari tad, i sigurna sam da bi prepoznale neke sad. Zbog toga, a i zbog svega što sam ranije pominjala, mnogo bih volela da vidim bar neko delo tog savremenika.