Skip to content

MILOŠ RADIVOJEVIĆ na AU

foto: Leon Pešaković

EDI-01, 06/2016


milos-radivojevic-1

  • Beograd i Herceg Novi su moje adrese. U poslednje vreme sve više Herceg Novi. More, blaga klima – blaga i zimi i leti. Nije Afrika, pa te vrućina parališe; nisu Nordijske zemlje – hladno, pa stalno moraš da radiš 🙂 Klima za šetnju – i Aristotel je svojim studentima držao predavanja u šetnji. Šetnja je za razmišljanje – konvulzija promišljanja i ideja. Šetnja je za samoću – uživanje u depresiji ! Uvek u sebi nosite ideju ili problem – u šetnji oslobođeno tražite rešenja – srazmerno proporcionalno bolje i kreativnije… Mediteran – ništa te ne ometa. Grčka i obližnji prostori – tu se rodila pamet i kolevka je umetnosti! Mediteran – ne trošite previše vremena na sebe, ni u ekonomskom ni u fizičkom smislu – jeftin boravak, lepo vreme, dug dan, … sunce – a mi smo baterije! Zato su Bergmanovi filmovi tamni. Po čemu se razlikuju Bergman i Felini? A Bunjuel? Mediteran !!!

milos-radivojevic-2

  • Nikad se nisam bavio organizacijom vlastitog uspeha. Na Internetu je gomila grešaka. Kad bih ispravio sve to tamo i sredio podatke, osećao bih se kao da ću sutra da umrem 🙂 Svakako sam dosad napravio 18 dugometražnih filmova i puno za televiziju. Nema velike razlike, sve (osim dva puta na elektronici) radio sam na negativu. Ranije je televizija bila veoma ozbiljna: tekstovi Danila Kiša, Filipa Davida, Mirka Kovača, … Andrića. Oni vas pozovu da radite, gotovo besplatno, a posao od 8 meseci! Za 2 uredničke plate. Ali bolje nešto da radim – uz uslov da radim na negativu! Sad izgledam slavoljubivo? A nisam, nego me je to brisanje ponižavalo 🙁 Dakle, evo pomenuću neke naslove koji su mi posebno dragi:
    • „NOĆ OD PAUČINE“ (1978) – prema Mirku Kovaču, na granici, prekratko, nije igrano, nije išlo u bioskopima, za TV, niskobudžetni… Bata Živojinović u retkom izdanju… Berček… Ne zna se ko je na kojoj strani, ali je mladić subverzivan, sve bresonovski. Kovač je divan tekstopisac!
    • „OD PET DO SEDAM“ (1976) – prema Aleksandru Tišmi. Mračan i dubok pisac! Šijan (Slobodan), Žika (Pavlović) i ja skupljali kofer najboljih YU priča koje su filmične… Ovde nema nekih posebnih sadržaja, sve je od unutrašnje dimenzije, osećanja, atmosfere… Nema klasične radnje, sve je unutra… Ovo je pravi film!
    • „BEZ REČI“ (1972) – gotovo čist film, u 26 kadrova… nije mnogo gledan
    • „TESTAMENT“ (1975) – trilogija koju kritika voli, Zlatni lav u Veneciji
    • „KVAR“ (1978) – moj prvi bioskopski film – dijalozi, kasting, pažljivo kadrirano, …
    • „SNOVI, ŽIVOT, SMRT FILIPA FILIPOVIĆA“ (1980) – Zašto komunisti ne mogu da budu gospoda? Ja sam se držao faktografije (7 scenarista) – Srebrna arena za režiju u Puli
    • „DEČKO KOJI OBEĆAVA“ (1981) – cenzorski list, zabuna u podacima (Filmski centar Srbije, Internet)
    • „ŽIVETI KAO SAV NORMALAN SVET“ (1982) – jedini film po scenariju drugog autora – ovo sam osetio kao svoj tekst i dovršio ga autorski…

milos-radivojevic-3

  • Za polovinu svojih filmova sam sâm pisao scenarije, ali to nije dobro. Morate po svojoj ideji, ali zajedno sa umetnikom literarnog izraza. Ako sâm piše, to reditelju prepolovljava energiju. Režija treba da bude igračka kojoj se radujete. Ja ne mogu da radim tuđi film, mora da bude moja ideja. Evo, na primer, „SEOBE“ – ne da kritikujem mog profesora Sašu Petrovića – to je kao Grifit, kao 3 Holivuda! Ili sad Kusturica „NA DRINI ĆUPRIJA“ – ako ne možeš da uklopiš, da hroniku vizuelno obogatiš, onda nemoj to da radiš! Kad vam neko da novac, vi ste ucenjeni i niste gospodar projekta. Dakle, nađete scenaristu – tu izgubite mnogo prijatelja… Toza Vlajković – sa njim sam najviše radio, uvek po mojoj ideji. Uvek smo potpisivali zajedno. Ali taj prljavi deo prepuštam scenaristi – on piše, ja čantram :)))

milos-radivojevic-4

U Vašim filmovima uvek neko povraća!?!

  • Pa to je odnos prema svetu. Konotativni znak. Ja ne pišem scenu sa idejom da neko povraća, ali kad to dođe… 18 filmova – ja sam čudo! Mene nisu dirali, više su me smatrali pornografom. Ne mogu da uzmem pušku i odem na Terazije – to nije moj metod! Ja sam neko drugi. Svako je unikatan, a ja imam hrabrost da u filmu uradim što želim. U životu sam neupotrebljiv, defanzivan, odustajem… Vi ste za analize, a ja svoje filmove ne gledam, ne analiziram… Sećam se šta su kinestetički nosači u filmu, šta film traži… Na primer, junak: ne adolescent – to je dosadno; 22-28 – cvet mladosti, nije integrisan, nije najpametniji… naprslo stanje – oni rešavaju sudbinu sveta!!!

milos-radivojevic-5

A najčešće birate da sve izgleda dramatično i insistirate na deziluzioniranosti?

  • To je moja slika sveta. Ja nisam video srećne ishode. Jeb’o vas Tito (godine ratova…). Mogli ste za bilo koga, DeGola… ali Tito!!! Ovde je sranje.

 

Ali „UNU“ ste napravili 4 godine posle Titove smrti?

  • Tako je bilo. Dragoljub Mićunović, Ljuba Tadić (Borisov otac), Mihajlo Marković, Grlić (otac reditelja Rajka Grlića)… ozbiljni naučnici koji su objektivno pisali. Ućutkali ih. Oni išli po svetu, oni su državi pravili renome. Ukinu ti katedru i nemaš od čega da živiš. Možeš da pereš čaše ili tako koješta. Model je bio primeren malograđanima, poslušnima, komunistima… Strašna represija! Represija u porodici, u školi, u profesiji, u sistemu!

 

U „NI NA NEBU NI NA ZEMLJI“ mačka sa 3 brka?

  • To je stalna devojčica junaka. Teška metafora. Sve što bih rekao bilo bi patetično. Kad stavi kacigu, ona je android, ona je muškarac. A on nije žensko, on je delikatan. On je dobrica, a dobrica je idiot.

 

U „NI NA NEBU NI NA ZEMLJI“ igra karata?

  • Koliko god sam takvih scena video, uvek je laž. Uvek se redukuje, poentiranje pratite. Nisu holivudski filmovi loši, niti sam ja gori od njih. To je odličan primer kako možete da postupate u autorskom filmu – baš me briga koliko će njih da me gleda. Ja razumem slavoljublje, srebroljublje… ali to ne mogu da podnesem. Devalvaciju svega. I onda odustajem od svega što imam. To je moja projekcija života – najintimnija u filmovima „ODBAČEN“ i „BUĐENJE IZ MRTVIH“ (2005). Ali, lako je meni da se kockam sa životom, jer je meni malo ostalo – a šta ćete vi?

 

U „NI NA NEBU NI NA ZEMLJI“ tunel simbolizuje…?

  • To je krik. Prema filmu treba da se odnosite kao prema nečemu što je zrelije nego vi. Morate pažljivo da se bavite značenjima. Postoji rekvizitarijum za svaku umetnost. Lepote i znanja. Vi poznajete taj ambijent, korpus umetnosti, ali sve se malo izlizalo. Sve već toliko liči jedno na drugo, uniformno, kliše. Vaš zadatak je da bežite od toga. Morate da savladate zanat, ali već na III godini studija sve ode u pičku materinu! Prozrete da su profesori kreteni, i bio nam Miša Radivojević… I završavate školovanje, morate da promenite, šta? Salto utrenirate. Svetlo naštelujete. A vi, iz sebe??? Naši magacini emocija su ogromni. A kako da otkrijete svoju vlastitu osećajnost? Morate da budete otvoreni prema sebi – dublje, kritičnije, bez stida. To nije pornografija, već emotivno razgolićavanje – ne pred svima – intimno otvaranje. Ima stvari koje ne mogu da se kažu rečima. Zapravo glavne stvari ne mogu da se kažu rečima. Nemi film.

milos-radivojevic-6

 

Kako birate glumce? Gotovo uvek su tu Sonja (Sonja Savić), Berček (Aleksandar Berček), Cvele (Svetozar Cvetković), Bule (Svetislav Goncić)…

  • Ne mogu da odgovorim, a da ne ukradem previše vremena. Shvatićete kroz iskustvo da vam se neko sviđa, a neko ne. To ne može da se objasni. Neki glumci ne mogu da rade ako nisu u otporu. Mogu da navedem primere o saradnji sa Batom (Danilo Bata Stojković) i Berčekom, i o njihovim strašno teškim naravima i otporima, bez kojih zapravo ne mogu da daju maksimum. Posle veoma napornih i teških snimanja sa njima, ja ih nisam izbegavao, naprotiv, ja sam i dalje radio sa njima. Dakle, opis naše kreativne etike je: ne izbegavati nikoga i ništa zato što je to teško i naporno, ne birati saradnike po liniji ljupkosti i lakoći u toku rada, već raditi i sa najtežim slučajevima i dovoditi sebe u najnemogućije situacije, ako je to na korist filma ili predstave i njihovog kvaliteta. E, sad, glumac mora da zavoli svoj lik, a ima otpor! To je proces – nameće svoju volju i isproba mene da ubedi – a ja sve znam. Ja sam prvo studirao filozofiju, pa radio u pozorištu i tu sam naučio rad sa glumcima. Jako sam mek i uviđavan, ali ne odstupam. To da se kockam s likom, e pa onda jebeš ga!!!

 

U „UDBAČENOM“: „Tata, i ja ću da budem kurva.“???

  • To je anticipacija. Žene spektakularnije pate. Kod muškaraca u vezi s emocijama ima nešto površno.

milos-radivojevic-7

U „ODBAČENOM“ slika sveta crno-bela, kao i u „KAKO SU ME UKRALI NEMCI“.

  • Tako je. Morate to da gledate kao funkcionalno korišćenje boje. San je uvek crno-beli. Kažu da oni koji mnogo sanjaju zapravo su bliži šizofrenom. I novi ću film crno-beli. Crveno su akcenti (crveno voće… tek kasnije sam otkrio siromaštvo). Šta dobijam ukidanjem kolora? Ranije je belo bilo samo dezinfekciono, crveno – zastava… Crkva je jedina bila drugačiji svet – vitraži – boje. Meni rediteljski treba ta sepija. Čovek mora da se odredi i onda to zahteva u fotografiji. To je veliki zadatak.

 

Kako birate svetlo u fotografiji?

  • U filmu je sve svetlo. Kadriranje, kompozicija, … sve je to stvar konvencije. To se uči. Ali svetlo! Nebrojeno kombinacija, a samo 2 izbora – sjajno! Šta je Mona Liza? To je stav. Ima mnogo boljih slikara od Leonarda, ali on je napravio to lice za večnost. Uzmite flamansko slikarstvo, sve je stvar svetla.

 

Muzika u Vašim filmovima…

  • Ja sam potpuno svež – nikad nisam odgovarao na ovakva pitanja. Nemam vremena da se prikrijem. Dakle, moji prvi filmovi su bili sa 40-50 replika ili bez teksta. Reditelj bira prema svom senzibilitetu frivolne i režirane zvukove. Najviše sam radio s Batom (Kornelije Kovač) – roker, subverzivno, kasnije i naručeno. Ja sam tražio opšti, jedan zvuk, intonaciju, reakciju na nešto… pa onda to razvijamo. Na primer, za film „ČAVKA“ (1988) – tad sam već bio gluv i hteo sam harfu, delikatno, kao prekrivač. Moja je nesreća što to nisam mogao da čujem… Zvuk u filmu mora da ima svoju ideologiju. Nismo Bata i ja geniji, nego se nekad desi da sve ide kao što ste želeli. To je bila prava paučina. Sad mi je radila Isidora Žebeljan. Ideal mi je da napravim film bez zvuka, glasa, muzike, šuma – samo slika, ali da ima sve što film treba.

 

Često koristite subjektivne kadrove?

  • Uvek sebe pogledajte iz ugla autora (glumca, snimatelja, reditelja, …). Subjektivna vizura je jako dragocena. U hororu je to, na primer, prednji plan neoštar, prizor sa zadnjeg prozora, vidimo realno razloženu sliku, a onda prizor neočekivan – ko to gleda?!?

milos-radivojevic-8

Koji Vam je najdraži film?

Ne plašim se da kažem, ali se plašim kako će moji drugi filmovi da reaguju 🙂 Kao što rekoh, ja svoje filmove ne gledam, moje namere su bile uvek dobre, bio sam čestit prema filmovima, nisam pravio režimske ustupke. Znao sam da moram da zaratim s osrednjim uspesima. Nemojte se nikad pravdati!!! Kad krenete da radite, to je opravdanje! Nema povratka. Nekad su me pljuvali – nisam zbog toga patio. Dobijao sam nagrade i priznanja – to me nije ponelo. Kad uradite – vi ste izloženi. Morate se suočiti!

milos-radivojevic-9

Imate filmove gde poginete, a sve se raspadne… To je to u umetnosti. Sumnja, ograničenja… ne može svako delo da bude veliko. Treba ti jedno nešto. Sreća je vrlo važna, publika… ali je sve deo igre. Cenite neuspeh!!! To boli, pa šta 🙂 A kad vas hvale, budite jako oprezni! Istražite sebe i najobičnije stvari vidite i prikažite na neobičan način – kradite vlastitu osećajnost i prikažite ne dirigovanim na dosetkama, nego unutrašnjim težnjama.