Skip to content

PRVI LEKSIKON SRPSKIH PISACA U RASEJANJU XX VEKA

Olga Belosavić Milanović, Ljiljana Kovačić

EDI-01, 06/2016


Korice-pisci

Biografski leksikon “Srpski pisci u rasejanju 1914-2014”

Autor projekta: Milena Milanović (1935-2015), kulturolog i publicista
Predgovor: Matija Bećković
Recenzent: prof. dr Vladimir Grečić
(Beograd, 2015; 578 str; ilustr; 25 cm; ISBN 978-86-906569-1-2)

Posle višegodišnjeg istraživanja u okviru projekta Srpska enciklopedija XX veka, redakcija biografskih leksikona “Vesol” iz Beograda, predvođena Milenom Milanović, istaknutim kulturnim pregaocem i pionirom u polju srpske leksikografije, objavila je leksikon Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 kojim je u veliku čitanku srpske književnosti i kulture objedinila 800 autora iz 60 zemalja, sa preko 4000 odabranih bibliografskih jedinica.

Nastao iz težnje autora da se naša javnost konačno upozna sa stvaralaštvom srpskih pisaca u rasejanju, koje se decenijama razvijalo van glavnih književnih tokova u matici, bilo često zanemareno, bibliografski neobrađeno, prećutano i zabranjeno, leksikon je, po prvi put kod nas, po međunarodnim standardima enciklopedistike i leksikografije, predstavio naše stvaraoce i njihova dela sa svih pet kontinenata, dao snažan doprinos formiranju fonda Serbika pri Narodnoj biblioteci Srbije, i u stručnoj javnosti ocenjen je kao kapitalno delo od izuzetnog značaja za kulturni identitet srpskog naroda.

O IZGNANSTVU

UNESKO-va konvencija o autorskim pravima koju je ratifikovala Jugoslavija 1966. u toj državi se na različite načine primenjivala. U nekim republikama migranti su smatrani patriotama i njihovo stvaralaštvo je štićeno. U drugim, kao što je Srbija, smatrani su narodnim neprijateljima, te prema tome njihova dela nisu bila predmet zaštite niti se čuvao obavezni primerak… Ovakav tretman ima i danas štetne posledice na kontinuitet i kvalitet saradnje matice i rasejanja i stvara brojne probleme pri definiciji jezika i pisma, nacionalne pripadnosti autora i posebno pri kategorizaciji knjiga u međunarodnim relacijama, što narušava ugled države koja ta pitanja ne rešava.

“Izgnanstvo je jedna od prvih institucija slobode. Ako je prvi čovek bio izgnanik i sve njegovo potomstvo rođeno je u izgnanstvu. Izgnanstvo je nekad bila najteža kazna, a u naše vreme se bira dobrovoljno. Čovek lakše podnosi da bude tuđin u tuđoj nego u svojoj zemlji. Emigracija je sveta institucija. Pravo čoveka da ne mora živeti u rođenoj zemlji, ako mu je život u njoj nepodnošljiv. Jezik je dokaz da veze između neba i zemlje nisu nikad prekinute. Preko jezika se sećamo i čeznemo za svojim prvim zavičajem. Jezik je jedina otadžbina pesnika, a pogotovo pesnika izgnanika. Za stvaralaštvo je neophodna ona ista sloboda koja je stvorila svet”, istakao je akademik Matija Bećković u predgovoru Leksikona, dodajući da je Milena Milanović i u ovom pionirskom poduhvatu zamenila državne institucije i zadužila srpsku kulturu, kao i u prethodnim značajnim projektima: Srbi u svetu – ko je ko , Poznati srpski lekari i Srbi koji su obeležili 20. vek – 500 ličnosti .

Plakat Srpski pisci u rasejanju

NAUČNO ISTRAŽIVAČKI RAD U OBLASTI KULTURNOG IDENTITETA

Cilj i ovoga projekta bio je da se istraže, zabeleže i objave podaci koji će omogućiti retrospektivni pregled i višestrani doprinos Srba u negovanju jezika i očuvanju kulturnog identiteta, da se formira građa za naučnoistraživački rad i stručno proučavanje srpske književnosti u emigraciji, da se sagleda njen obim, da se vangranična književnost učini dostupnom obrazovnom sistemu, da se zahvali tim našim pregaocima na jednom izuzetno humanom i značajnom poslu koji obavljaju. Vangranična književnost nije predmet ni na jednoj visokoškolskoj ustanovi. Nedostaju bibliotečki fondovi sa knjigama iz emigracije, signature tih knjiga i veće studije o emigrantskoj književnosti, prevodilačkom, pripovedačkom, naučnom ili političko-publicističkom radu srpske emigracije. Nema popisa knjiga srpskih pisaca koji pišu na stranim jezicima ni osnovnih podataka o našim ljudima integrisanim u druge kulture i književnosti, a ti akteri, stari migranti čija reč nije dopirala do matice nestaju i već njihovi potomci odlaze u penziju!

AKTUELNO STVARALAŠTVO U DIJASPORI

Valjalo je sakupiti podatke o delima koja nisu bibliografski obrađena od strane nacionalne biblioteke. Pozivu za pomoć u uspostavljanju kontakata sa učesnicima leksikona nisu se odazvale zvanične institucije i udruženja u Srbiji. Zahvaljujući trudu velikog broja entuzijasta i saradnji sa književnim udruženjima u rasejanju – pre svega Ljubiše Simića i Slavice Mastikose ispred UP “Sedmice” iz Frankfurta, Katarine Kostić iz kanadske “Desanke Maksimović”, Sonje Besford iz Udruženja srpskih pisaca i umetnika iz inostranstva iz Londona, Živka Markovića iz Švajcarske, Stevana Bugarskog iz Rumunije, prenumeranata i brojnih pisaca koji su dostavili lične kontakte potencijalnih učesnika, prikupljeni su podaci o nastajanju i delovanju udruženja pisaca u rasejanju – svojevrsna svedočanstva borbe za očuvanje nacionalnog identiteta. Rezultat ove saradnje je posebno poglavlje u leksikonu koje daje priloge počev od Vukove Danice, preko stvaralaštva na Krfu i Bizerti tokom Prvog svetskog rata, formiranja kružoka na tlu današnje Rumunije, udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Britaniji, Kanadi i Australiji, do i danas aktuelnih Srpskih studija u Americi i XVI Međunarodnog kongresa slavista 2018. u Beogradu.

Podaci o učesnicima preuzeti su iz više izvora: popunjenih upitnika od samih autora, literature, arhivske građe i javno dostupnih elektronskih zapisa. Obuhvaćeno je 500 aktivnih autora i oko 300 onih koji više nisu sa nama iz blizu 60 zemalja, najviše iz SAD (128), Kanade (92), Rumunije (78), Nemačke (69), Francuske (63), Švajcarske (59), Australije (52), Velike Britanije (43), Austrije (21), Mađarske (20)… Pored čuvenih književnih imena, slavista, prevodilaca i novinara, u leksikonu su zastupljeni i oni koji se pored osnovne profesije bave lepom književnošću, koristeći svoje pravo da pišu na jeziku koji sami izaberu: blizu stotinu po rangu profesora univerziteta, inženjera, lekara, umetnika, oficira, ekonomista, preduzetnika, bibliotekara, sveštenika, medicinskih sestara… Tu je i 16 akademika, kao i tri duhovnika, velikodostojnika, koje je Srpska pravoslavna crkva kanonizovala u svece.

Primenjeni su standardi međunarodne leksikografije, ali i uvažena diskrecija učesnika da odgovore samo na pitanja koja žele, te se tekstovi međusobno razlikuju u pogledu sadržaja, redosleda i dužine. Objavljene činjenice o autorima umnogome su osvetlile okolnosti u kojima su njihova dela nastajala i stvorile impozantan mozaik pojedinačnih životnih sudbina; tako saznajemo da je značajan broj pisaca, nošen vetrovima XX veka, doživeo velika iskušenja i nepravde, od bojkota, višegodišnje robije do gubitka nacionalne časti i oduzimanja celokupne imovine. Neki od njih su, posle više od pola veka, doživeli rehabilitaciju, ali je više njih prekrio veo ćutanja i poništavanja.

Još jedan pionirski momenat u projektu je prvo objavljivanje spiska predavanja iz svih oblasti nauke, istorije i kulture, koje su članovi Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu održali u Londonu, od 1951. do 1983. godine. Publikacija štampana 1984. godine u Himelstiru bila je iz nepoznatih razloga kod nas zabranjena za distribuiranje.

Književno stvaralaštvo srpskih pisaca u rasejanju nesumnjivo čini našu književnost tematski raznovrsnijom, bogatijom, stilski lepšom. Čitaoci i stručna javnost odrediće sudbinu književnih dela. Međutim, njihov ukupan angažman u oblasti duhovnog stvaralaštva ima još veoma važnih funkcija, kao što su očuvanje jezika i kontinuitet saradnje sa maticom i matice sa sredinom u kojoj žive. Tamo gde ima književnih stvaralaca, opstaju škole, parohije, slavističke studije, promocije poezije i proze, izdaju se časopisi, postoje radio i televizijske emisije, razni kulturno-umetnički sadržaji. Podsticanjem stvaralaštva u rasejanju svakako bi se zaustavio zabeležen trend gubljenja nacionalnog identiteta već kod naredne generacije u iseljeničkim porodicama.

Promocija BG sajam

foto: Promocija Beosajam

“Evo knjige koju smo odavno čekali. Decenijama smo se vajkali da je krajnje vreme da je imamo i gubili nadu da ćemo je ikad imati… Ime Milene Milanović pamtiće ne samo oni koji su u njemu popisani i pobrojani nego i oni neizbrojni kojima će u budućim vremenima biti neophodan. Pa i oni, koji se sada upućuju negde u svet moći će umesto nekog drugog priručnika, da ponesu ovu knjigu i znaju gde koga imaju od svojih srodnih duša”, rekao je Matija Bećković na predstavljanju leksikona na 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, u oktobru 2015.

Leksikon je takođe promovisan u Udruženju književnika Srbije, Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfrutu, 20. Oktobarskim susretima pisaca dijaspore u Frankfurtu i Sajmu srpske knjige u Temišvaru.

 

Katarina Kostic

foto: Katarina Kostić

“Ovo je najznačajniji projekat koji smo mi Srbi u rasejanju do sada imali. Veza pisaca biće sada mnogo intenzivnija zahvaljujući podacima koje smo dobili u ovom leksikonu”, rekla je Katarina Kostić, književnica, predsednica Udruženja pisaca “Desanka Maksimović” iz Toronta, koja je na promociji u Udruženju književnika Srbije pokrenula inicijativu da pisci poklone leksikon svojim matičnim bibliotekama u zemlji, kao i najznačajnijim institucijama u inostranstvu.

 

 

Beočug matice i rasejanja

Korice-pisci“Knjiga koja je pred nama podvig je gospođe Milanović, izraz snažnog duha i volje koja pokazuje da mi, Srbi, imamo šta da kažemo i o sebi i o drugima i da se upornošću, elanom i akcijom pojedinca mnoge stvari mogu menjati. Ova knjiga je izuzetno vredna kao jedan praktičan priručnik, kao beočug koji nedostaje između onoga što bismo nazvali maticom i rasejanjem. Ovde se težilo da se obuhvati sve ili najviše što se moglo da se predstavi popis, koji i nije samo popis srpskih pisaca u rasejanju 1914-2014. godine. To je neka vrsta te saborne i sabirne težnje koju opet treba izuzetno pozdraviti, da se okupe na jednom mestu, pod koricama jedne knjige ne samo autori, ne samo dela, nego da se da popis i duhovne kulture, od pravoslavnih hramova, preko konzularnih predstavništava, da se ide u istoriju od Krfskog zabavnika pa do tog Međunarodnog kongresa slavista koji bi trebalo da se održi 2018, svetskog kongresa koji je izuzetno značajan za našu književnost i kulturu. Možda ne treba toliko da brinemo za jezik; jezik je vitalan, žilav, on se ne da. Razvija se dalje i sve dotle dok na njemu bude značajnih književnih dela, možemo mu se obratiti kao poslednjem i jedinom utočištu”, rekao je prof. dr Boško Suvajdžić, predsednik Međunarodnog slavističkog kongresa 2018. u Beogradu.

Samofinansirajući projekat

Od osnivanja projekta “Srpska enciklopedija XX veka” 1991. godine, sa 15 oblasti celokupnog duhovnog i materijalnog stvaralaštva, Redakcija “Vesol” realizovala je svojim sredstvima i uz pomoć pretplatnika i zajmodavaca istraživanje, pripremu i objavljivanje leksigrafskih dela: Srbi u svetu – Ko je ko (Beograd / Los Anđeles, 1999), Poznati srpski lekari (Beograd / Toronto, 2005), Srbi koji su obeležili XX vek – 500 ličnosti (Beograd, 2006) i Srpski pisci u rasejanju 1914-2014 (Beograd, 2015). U pripremi je još jedan kapitalni poduhvat – Znamenite Srpkinje XII-XXI veka koji će obuhvatiti više od 2000 imena iz svih oblasti stvaralaštva.

Učešće u Leksikonu “Srpski pisci u rasejanju 1914-2014” nije naplaćivano, a deo troškova pripreme za štampu pomogao je Fond dijaspora za maticu i time omogućio objavljivanje ovog dela.

Milena Milanovic

foto: Milena Milanović

Milena Milanović (1935-2015), magistar političkih nauka, kulturolog, publicista i leksikograf, dugi niz godina radila je na poslovima međunarodne naučne, kulturne i informativne saradnje u Ministarstvu kulture Republike Srbije, Saveznom izvršnom veću, Jugokoncertu i Tanjugu. Sarađivala je sa „Politikom” i tokom 18 godina bila akreditovani stalni dopisnik srpskih radio-programa iz Los Anđelesa i Melburna. Bila je član više međunarodnih asocijacija: Društva za čuvanje srpske baštine u Americi; Kongresa srpskog ujedinjenja, Srpske nacionalne akademije u Torontu, Udruženja književnika Srbije, Svetske federacije novinara. Autor je brojnih projekata i preko 300 autorskih tekstova i naučno-istraživačkih radova od kojih su najvažniji: Zaštita kulturnih dobara srpske provenijencije u inostranstvu, Domovina, jezik i kultura Lužičkih Srba, Prevođenje jugoslovenske literature u svetu i prisustvo strane literature u Jugoslaviji, Kulturno-prosvetna saradnja balkanskih zemalja, Književnost Srba iz dijaspore, Srpska zajednica u Trstu, Zaštita Sentandrejskog kompleksa, Primena multilateralnih ugovora iz oblasti kulture u Jugoslaviji.

Dobitnica je Visokog internacionalnog priznanja za životno delo Akademije „Ivo Andrić” 2015. za projekat Srpska enciklopedija XX veka. Na realizaciji ovog projekta okupila je najznačajnije ličnosti iz svih oblasti duhovnog i materijalnog stvaralaštva, kao što su Dejan Medaković, Matija Bećković, Dobrica Ćosić, Nikola Moravčević, Dragan Nedeljković, Vladimir Grečić, Slavenko Terzić, Vlado Strugar, Vladimir Kanjuh i više od 300 stručnjaka najrazličitijih profila.

Press Online

http://www.blic.rs/kultura/vesti/leksikon-o-srpskim-piscima-u-rasejanju/bv8wsl2

https://www.youtube.com/channel/UCwYP0HcGTlhcejId5lBkHAg

http://www.dijaspora.gov.rs/dijaspora-na-sajmu-knjiga/

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/2050950/Biografski+leksikon+Milene+Milanovic.html

http://www.vesti-online.com/print/529589/Scena/Kultura/529589/Milena-uradila-vise-od-drzave

http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/kultura/srpski-pisci-u-rasejanju-1914-2014_642436.html

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/23/Radio+Beograd+1/2050580/Veceras+zajedno.html

http://www.srpskadijaspora.rs/leksikon-srpskih-pisaca-u-rasejanju/

http://www.vesti.rs/Kultura/Pet-stotina-izabranih.html

http://www.srpskadijaspora.rs/pomen-velikoj-mileni-milanovic-srpskoj-enciklopedistkinji/