Skip to content

RAT SVETOVA
između stvarnosti i istine

Aleksandra Glovacki

EDI-03, 06/2017


„Čovek je merilo svih stvari; postojećih da postoje, nepostojećih da ne postoje“ rekao je još u petom veku stare ere sofista Protagora, i tom prijemčivom poluistinom (koji čovek? Jedan, bilo koji, svaki?) anticipirao nedorečenost svih budućih pokušaja definisanja istine. Je li istina subjektivna kategorija, kako se tvrdi u desecima različitih umnih filozofskih teorija, ili se negativnim određenjem Hajdegera i Jaspersa, po kome je istina „ono što nije skriveno“, bliže prilazi njenoj suštini? Možda ovo potonje upućuje na drugi pojam naše teme, na poimanje „stvarnosti“, kao onoga što nije skriveno? Ali i samu stvarnost čine skrivenosti, pa zemljino jezgro ili dno okeana ne mogu biti izbrisani iz naše stvarnosti samo zato što su nam skriveni.

Mutni, nedefinišući pojmovi istine i stvarnosti ne ostaju takvi samo u teoriji; svi ljudski životi na zemlji su zatočenici nespoznatljive istine. Njome su osenčene trivijalnije sitnice svakodnevice („Istine i laži o hrani“, „Istine i laži o seksu“ – među desetinama sličnih naslova), ali i odluke od kojih životi zavise, od kojih ratovi počinju (naslovna strana 654. broja časopisa „Vreme“ – Irak: Najveća laž u istoriji). Siva zona između istine i opsene pogodno je tle za umetnost, ali i za manipulacije, posebno za onu najopasniju – medijsku manipulaciju.

Kako se jednostavnim načinom i uz malo sredstava kreira u svesti ogromnog broja ljudi poželjna slika stvarnosti, najbolje ilustruje legendarna radijska emisija 23-ogodišnjeg Orsona Velsa (Orson Welles), emitovana na CBS-u za Noć veštica, 30. oktobra 1938. godine. Reč je o radio drami „Rat svetova“, nastaloj po istoimenom naučnofantastičnom romanu H. Dž. Velsa (H. G. Wells), koji opisuje napad Marsovaca na Zemlju. Prilikom adaptacije drame, Hauard Kok (Howard Koch) i Orson Vels premeštaju radnju iz Engleske u mesto Grovers Mils, pored Nju Džersija, iz 19. veka u savremenost, kreirajući time prepoznatljivu stvarnost. Drama počinje kao bilo koja muzička emisija, u kojoj se emituju lagani šlageri, sa prekidima zbog važnih vesti. Te vesti i ti prekidi su na početku benigni, izvedeni na način na koji bi se to zaista u uobičajenom radijskom programu dešavalo, da bi se postepeno dodavalo na dramatičnosti. Sve uzbuđeniji glas reportera javlja o događajima koji postaju šokantni, u čemu prolazi polovina ove 50-minutne drame. Lažni prenos invazije Marsovaca presecan je vestima, raznim izveštajima, komentarima i saopštenjima zvaničnika, na način na koji bi se to zaista radilo u informativnom programu.

S obzirom da se sličan igrani program nikada ranije nije emitovao, izazvao je neviđenu paniku među slušaocima. Ovome je dodatno doprinela činjenica da je u isto vreme, na konkurentskoj radio-mreži NBC, emitovan izuzetno popularan šou, u okviru koga je u dvanaestom minutu puštena operska arija, pa se pretpostavlja da su mnogi slušaoci tada okrenuli skale svojih radio prijemnika, tražeći nešto zabavnije. Prema nekim izvorima, Orsonu Velsu je bio poznat sinopsis te emisije, pa je precizno tempirao da se nakon relativno dosadnog početka radio-drame, ispunjenog sviranjem revijskog orkestra, prvo „reportersko uključenje“ iz Grovers Mila dogodi baš u 12. minutu, jer je računao upravo na zbunjenost novih slušalaca.

Mnogobrojni znatiželjnici iz okoline Grovers Mila pohrlili su na mesto „događanja“. Stvorile su se ogromne gužve, pa je i policija morala da interveniše. Onima koji su nešto kasnije pristigli, sve je izgledalo upravo kao radijski izveštaj: gomile ljudi, vika, policijske sirene i rotirajuća svetla, uspaničena masa – dovoljno da se i sami uspaniče.

Tadašnje analize navode da je program čulo oko šest miliona slušalaca; 1,7 miliona njih poverovalo je da je prenos istinit, a 1,2 miliona bilo je „istinski uplašeno“. U narednih mesec dana objavljeno je oko 12.500 novinskih tekstova o ovoj radio-drami i reakcijama koje je izazvala. (Nije tu kraj uticaja „Rata svetova“, jer usledile su nove adaptacije i nova emitovanja, sa sličnim efektima. Godine 1944. godine, u Santjagu de Čile, guverner je čak naredio mobilizaciju. U Kitu, u Ekvadoru, 1949. godine je na sličan način uspaničeno desetine hiljada ljudi, a tokom nemira izazvanih otkrićem prevare, čak 20 ljudi je poginulo.)

Adolf Hitler je ostavio svoj komentar događaja, tvrdeći da je panika koja je usledila samo dokaz dekadencije američke demokratije. Za svog prvog pomoćnika izabrao je Jozefa Gebelsa, oca savremene masovne komunikacije, zapamćenog i po konstataciji da „dovoljno puta ponovljena laž postaje istina“.

U godinama koje slede, pokazalo se to vrhunskom veštinom. Nemačka propaganda potukla je američku, britansku pa čak i sovjetsku tokom Drugog svetskog rata, iako ni ove nisu sedele skrštenih ruku.

Gebelsov zao nauk, u vremenu globalne infosfere, postao je žalosni zakon.

Nebrojeno je kanala kojima se kreću poruke, a internet, radio, televizijski i kablovski kanali, mobilna telefonija – samo su neki od njih. Naša stvarnost i naša „istina“ kreirani su medijskim porukama – od oglašavanja najrazličitijih proizvoda, političkih kampanja ili aktivističkih ideja, preko informacija o vremenskoj prognozi, terorističkom napadu ili modnom trendu, do distribucije znanja i religijskih dogmi. Iako svesni ogromne moći medija, ostajemo nezasiti primaoci poruka, u koje se bezrezervno veruje. Kako inače, sem tom slepom verom, objasniti novinski oglas o proizvodu uz čiju pomoć se, za samo pet dana, gubi na težini 18 kg. Pre neki dan su, na jednoj od vodećih srpskih TV stanica, dvoje renomiranih voditelja, u okviru zabavne emisije, 20 minuta ozbiljno razgovarali sa ženom koja vidi Marsovce, i koja je i sama Marsovac, po sopstvenoj tvrdnji. Naslovi se više ne koriste da pruže osnovnu informaciju o tekstu, već da privuku pažnju na svaki način, izazivanjem šoka. Mediji više ne informišu, oni seju strah. U tom smislu, krug se zatvorio. Velsova radio drama gotovo da je naša stvarnost.


Izvori:

James, Carin: When the Film Outshines the Novel, New York Times, 20.02.2011.

Klass, Phil: Welles or Wells, The First Invasion from Mars, The New York Times Review of Books, 1988.

http://www.prekoramena.com/t.item.270/orson-vels-rat-svetova.html