Skip to content

RIFENŠTALOVA U PSIHOANALIZI

Petar Milošević

EDI-01, 06/2016


Hajde da pričamo o Leni Rifenštal

Vikipedija kaže da je Helene Berta Amali Leni Rifenštal rođena 22.8.1902. u Berlinu, a oprostila se od ovozemaljskog života 101 godinu kasnije, u Pekingu. Gospođica Leni, nije samo po činjenici da je živela 101 godinu, zamalo neuništiva. Neuništivom ju je načinio režim, jake veze, jaka volja u saradnja s neuništivom ambicijom, ali i njena umetnost oko koje se prepiru mnogi teoretičari umetnosti i oni koji to nisu.

Da li umetnost Leni Rinfenštal pripada svima? Da li pripada samo Hitleru? Da li pripada onima koji estetiku stavljaju daleko ispred etike? Ili onima koji se ne obaziru na etiku? Ili pripada samo njoj, a sud o tome pripada svima? Ili ne pripada nikom? Da li je izabrala ili je bila birana? Da li je bila prepredena ličnost ili naivno darovita? Zaljubljena i obmanuta, ili izuzetno lukava?

Šta je Leni mislila o sebi kada se u poslednjim godinama svog života ogledala u ogledalu? Da li je bila ponosna ili depresivna?

Voleo bih da znam.

Život Leni Rifenštal zauvek će ostati obavijen crnim velom, kroz koji se kad-tad nešto nazire, ali se nikako ne vidi potpuno jasno. Pun intriga, “filozofija palanki”, surovog nagađanja, osude, ponekog priznanja, uspešan po sadašnjim merama uspešnosti, tužan po vanvremenskim merilima tuge… U periodu strogog patrijarhata, jedna žena je uspela da promeni strukturu dokumentarnog filma, a njen rad ostaće upamćen kao najbolji filmski (propagandni) rad jednog umetnika.

Leni Rifenštal prvi put se pojavljuje u javnom životu kao obnažena glumica u filmu “Putevi snage i lepote”, iako će ceo život poricati da je uopšte gledala, a kamoli snimala, ovaj film. Kasnije će se pojaviti i kao glumica u 6 filmova dr Arnolda Franka, u kojima se jasno može deklarisati i kao kaskader, budući da je Franko svoje filmove snimao bez angažovanja dublera, pa je Leni kao jako mlada glumica zatrpavana lavinama snega i prelazila bosa preko litica bez zaštitne opreme. Tu je Leni prvi put pokazala svoju hrabrost, a ujedno i poslednji put da za tu istu hrabrost nije osuđivana.

U toku rada sa Frankom, radoznala Leni je polako “krala zanat”. Filmske ekipe su bile sastavljene od malog broja ljudi, pa je Leni dobila mogućnost da upozna sve aspekte snimanja jednog filma. Potpuno fascinirana, dobila je čak i dozvolu da sama bira kadrove, da se upozna s poslovima režije, da uvidi kako filmska ekipa funkcioniše kao celina, pri čemu je rad svakog sektora izuzetno važan, sa Frankom je ustanovila i to da je važno premašiti osrednjost, izbeći rutinu, i da se sve mora jednako dobro fotografisati. Ambiciozna Leni shvatila je da gluma nije krajnji stepen njenog umetničkog izražavanja. Naoružana samopouzdanjem i ambicijom, rešila je da se oproba kao režiser.

U saradnji sa Belom Balašem, napisala je scenario za svoj prvi film “Plava svetlost”, u kome je bila glavni montažer, pa je čak igrala i glavnu ulogu.

Kompanija AGFA je specijalno za nju proizvela filmsku traku, koja će se kasnjije koristiti za snimanje noćnih scena po dnevnom svetlu. Filmske trake i neuništive ambicije – ispostaviće se kasnije – Leni je koristila neograničeno.

Njen prvi film je dobio dobre kritike od nemačkih kritičara u to vreme, kao i Nagradu na filmskom festivalu u Veneciji.

I za film i za ceo kosmos, stvar počinje da se menja i komplikuje 1934. kad Hitler postaje jedini vođa Nemačke. Hitler je dobro znao kakav je uticaj masovne komunikacije na društvo, i on je 1933. formirao „Ministarstvo za narodno prosvetljenje i propagandu”. Godinu dana kasnije, donet je Zakon o filmu, koji nije kao ranije samo sankcionisao „nepoželjne filmove”, nego je na vrlo vešt način nastojao da podstakne autore da stvaraju propagandne i odgovarajuće filmove. Gebels, tadašnji ministar propagande i veliki udvarač Leni Rifenštal, nije voleo nasilnu propagandu, već mudre filmove koji nesvesno teraju ljude da prihvate principe Nacizma: disciplinu, poslušnost i junaštvo.

♥ Leni + Hitler ♥

1932. počela je Hitlerova predsednička kampanja. Tokom jednog takvog skupa, na kome je Hitler kao i uvek držao agresivni govor, a masa padala u trans, u redovima onih koji su naivno došli da vide „o čemu se tu radi”, a baš zavedeni, bila je i Leni Rifenštal. Te noći napisala je pismo Hitleru, u kome izražava svoju očaranost i želju da se sretnu. Tako je overila i svoju neraskidivu vezu s Hitlerom, koja će za njega značiti velike filmove i slavu, a za nju i slavu i kosmički bes i osude, koje će je pratiti tokom celog života.

Nešto kasnije, Leni i Adolf su se zaista i sreli.

1934 Adolf Hitler begrüßt Leni Riefenstahl. Zentralbild

1934
Adolf Hitler begrüßt Leni Riefenstahl.
Zentralbild

“Trijumf volje”

Smatra se najkontroverznijim i najuticajnijim dokumentarnim filmom svih vremena. Za ovaj film je snimljeno oko 130.000 metara filmske trake, montiranje je trajalo oko pola godine, imao je tehničku neograničenu podršku, neiscrpne resurse, filmska ekipa je imala oko 120 članova, a Kongresu je prisustvovalo oko 700 hiljada ljudi. Ime samom filmu dao je Firer lično.

Neki izvori navode da je Rifenštalova nevoljno prihvatila da radi ovaj film, ali daleko od toga da nije dala svoj maksimum. Doputovala je u Nirnberg par sedmica pre Kongresa, da bi osmislila svaki prizor. Za razliku od njenog prethodnog filma, ovde se potrudila da sve izgleda ritmičnije, smislenije i inovativnije. Ona postavlja šine oko Hitlerove govornice, i kamera se u toku njegovog govora u pojedinim delovima okreće oko njega i na taj način razbija monotoniju i uvodi nešto što se do tada nije moglo videti u filmovima. Vodila je računa o svakom planu, svakom uglu i svakom kretanju kamere. Šine za snimanje postavljene su i duž trase povorke. Kamere su bile postavljene svuda: od vatrogasnih merdevina, do jarbola, preko Hitlerovog automobila, pa čak i u avionu.

Rifenštalova prikazuje Hitlerov silazak avionom sa oblaka, predstavljajući ga kao neko božansko biće, što lica ljudi koji ga ushićeno dočekuju još više pocrtavaju. Ta lica, koja se vide u nekim kadrovima, nisu lica nasumično odabranih ljudi, nego pravih Arijevaca. Rifenštalova je odabrala da Vođu predstavi iz donjeg rakursa, veličajući njegovu moć, što će kasnije filmski stvaraoci preuzeti kao obavezni filmski trik u prikazivanju nečije moći. Leni će kasnije pričati da duboko žali što je ikada snimila ovaj film…

Hitler ju je stavio u rang vrlo poštovanih i priznatih reditelja tog vremena.

Posle Rata, sve nagrade pretvoriće se u bes mase koja će je do dana današnjeg nazivati zlim propagandistom.

U njenim filmovima je jasno preneta atmosfera gledaocu, iako nema previše objašnjavanja i komentara, ali je sve građeno na inovativnim izražajnim sredstvima uz odličan tempo i montažu koji doprinose estetici filma.

Razlog zašto krupni plan vezujemo za Leni Rifenštal su teleobjektivi koji su se za vreme snimanja „Olimpije” proizveli samo za nju. Danas uz pomoć tih objektiva najbolje se slikaju krupni planovi i portreti, kao i sportski događaji.

Da Bela Balaš kojim slučajem ovo čita, bio bi vrlo ljut i uvređen, iako to nije prestao da bude još od kad mu Rifenštalova nije platila honorar za “Plavu svetlost”, i čak ga je izbacila i sa špice nekoliko godina kasnije. Vrlo neprofesionalno, moram da primetim. A prema kome još i morate da budete profesionalni kad vam je Hitler blizak prijatelj? Sem njemu, naravno.

„Ceo svet zna i priznaje da film utiče na duh širokih masa snažnije od svake druge umetnosti. Izvesnim zabrinutim žaljenjem primaju to k znanju i zvanični čuvari kulture. Ali niko ne priznaje ono što iz toga neminovno proizilazi – da moramo da razumemo film naoružani potrebnim obrazovanjem, dajući pravac našem ukusu, da ne bismo bili izloženi na milost i nemilost najznačajnijem duhovnom uticaju našeg vremena, kao kakvoj prirodnoj stihiji.“ rekao je Bela Balaš. Prva asocijacija i prva osoba kojoj može ovaj citat biti posvećen je “đavolja rediteljka” Leni Rifenštal!

Velike dileme

U toku istraživanja o Leni Rifenštal, na neki način sam joj se približio. Iako žestoko osuđivana, nikad i niko ne bi smeo da ospori njen uticaj na film. Hteo bih da istaknem duboko žaljenje što je ovako talentovana umetnica možda samo rođena u pogrešno vreme. Ko god istražuje Leni, može da nađe mnogo stvari zbog kojih bi mogao da joj zameri. Da li je iko ikada pomislio na to da je Leni žrtvovala i sebe i svoju umetnost pogrešnoj ideologiji samo da bi sačuvala sopstveni zivot? Da li je smrtno opasno biti zaljubljen u pogrešnu osobu? Ili samo nije znala da kaže “Adolfe, ne pada mi na pamet da se bavim tobom?”

Da li nije htela, nije smela, ili nije znala kako da odbije prostituisanje svoje profesije zarad viših ciljeva? Ili je bila pohlepna i okovana ambicijom za koju svet nije imao sluha?

Možda nije imala kome da se poveri. Nigde nisam našao podatke o njenom društvenom životu. U tim mračnim i depresivnim vremenima u kojima je Leni stvarala, malo ljudi je moglo da ima povlastice savremenog doba – odlazak kod psihijatra.

Da li je Leni pomoću Zigmunda mogla Adolfu da kaže NE?

Pitao sam Frojda lično, da se ne bih bavio nagađanjima i intrigama, što sam izbegavao i kada sam upoznavao Leni. Rekao mi je, kroz oblak dima, da nema baš vremena sad da razgovara, ali da će mi pustiti e-mail. Čekao sam ga danima, i konačno evo šta mi je rekao. Mejl prenosim u celosti, i izvinjavam se unapred zbog nekih izraza.

From:  Sigmund Frojd   (psihonaliza.online@podrskanesigurnimabySingy.com)
Sent: Tuesday, January 1, 2016 11:37:21 PM
To: petarmilosevic.26@gmail.com

Subject : Da li bi Leni uz pomoć mene mogla da kaže Hitleru ne? Lol, kakve ja veze imam s tim??

Ćao sine,

izvini što ovako kasno odgovaram, ova Ana O je potpuno prsla pa sam ovih dana baš zauzet. Odlučio sam da ne shvatim ovo kao prozivku i da verujem da nisi imao pojma da sam Jevrejin poreklom, pa sam (složićeš se) malo osetljiv oko teme Hitler i ekipa, al’ ovo je ionako predmet ‘teorija filma’, pa i nema neke veze s politikom ili osećanjima. Baš si me nasmejao svojim mejlom. Čoveče, kakve ja veze imam s filmom? Pa, ja sam pogledao samo jedan film u životu, i to neki vestern. Najiskrenije govoreći, bilo mi je žao da ti ne pomognem, jer znam kakav je položaj studenata u januarskom roku, pa sam pogledao malo ove Lenine filmove i pročitao što si napisao o njoj. Mislim, čuo sam za nju, kako ne, pa žalili su se neki pacijenti, nisu znali kako da suzbiju svoj bes što se ona toliko ceni, a zapravo je podstakla razvoj zla u svetu, a nisu u pravu, ko zna šta je podstaklo sve to, moraću to malo da istražim. I meni je malo žao nje, tolike kontroverze, gluposti, nagađanja, znam kako joj je, nije kao da mene ne nazivaju ludakom, al’ ‘ajde, nisam ja tema sad …xD

Verujem da si u problemu velikom, čim si mene kontaktirao, izneverovao sam da na fakultetu imaš psihologiju tek u četvrtoj godini, ali pošto si baš mene izabrao od silnih imena sa spiska (a i koga bi drugog kad sam ja Otac Psihoanalize, šta god da ovi posle dopunjavali i kao dodavali), pokušaću u par paragrafa da ti malo objasnim stvari. Verujem da već znaš kako je moja „psihoanaliza” nastala kad i prvi film, da su se filmski umetnici bavili mojim teorijama, da su dali na popularnosti mojim „tumačenjima snova” , i da su uopšteno govoreći svi ti reditelji počeli da se bave psihoanalizom kroz svoje filmove i navlače ljude na terapije razgovorom. Ne bih da se hvalim, al’ definitivno mislim da su pomoću mojih nekih razmisljanja počeli da kapiraju da će samo ako se bave sobom i podsvesnim moći sebe da malo makar sačuvaju od psihičkih poremećaja ovog vremena. Baš skoro mi se Spilberg zahvaljivao, rekao mi da je kompaniju nazvao “Dreamworks”, što je inače moj termin, i potvrdio tu neku teoriju da su snovi važni, al’ koga briga za Spilberga? Nije da sam opsednut snovima (nije ni da nisam, al’ opet da se ne rasplinjujem), al’ filmovi stvarno mogu da budu posmatrani kao erotski san: u ovom slučaju, izuzetno zamaskirana ženska fantazija. Ona prvo prikazuje te moćne vojnike s volumiziranim telima golim do pojasa dok se spremaju za rat, a kasnije prikazuje ples takođe moćnih ogoljenih Sudanaca. Pročitao sam negde da se bavila “lepim”, izgleda da je u njenom fokusu „lepog” najveći prostor zauzelo ljudsko telo.

E, jasno ti je da je libido o kome sam tako mnogo pričao ovde prikazan kroz gola muška tela. Jung je posle pisao da je “libido” životna energija koju poseduje svaka osoba (mrzi me da ti objašnjavam šta mislim o Jungu, al’ sam ga naveo, jer je funkcionalno za film) i nje u filmu „Trijumf volje” ima svuda. Na prvi pogled, ceo film podseća na neko spremanje za veliku žurku: svi su tako ushićeni, radosni, ponosni, sa sjajem u očima. Hrane na sve strane, mladići se spremaju, žene prolaze u šeširima i zanosnim haljinama,… da prosto poželiš da odeš i budeš deo jedne srećne kolektivne energije kakva se dešava u Nirnbergu. Ne sećam se da sam video negde ovde po Austriji toliko erosa kao u njenom filmu. Volja za životom vrvi sa ekrana.

Kad smo već kod nagona, odnosno motiva za uništavanjem (tanatosa), njega prepoznajemo u Hitlerovim govorima (koji su preterano agresivni, jer mu agresija pomaže da zamaskira svoju urođenu uništivačku energiju), Leni je maestralno to prikazala. Pa ko bi pratio čoveka koji ima destruktivnu energiju?

Jbg, nisam mogao da mu pomognem mojom terapijom, a vazda sam se bavio agresijom. Nemam pojma šta mu se dešavalo do 5. godine, ne mogu ni da predpostavim, al’ sam siguran da je klasičan predstavnik Edipovog kompleksa, jer se uklapa u sve tri stavke koje karakterišu takvog kompleksaša (preterana hvalisavost, slavoljublje, samoisticanje).

100% si čuo za ono moje da je svesni deo samo “vrh ledenog brega”, dok ljudskim ponašanjem najviše vladaju nesvesni procesi. Tako ti je i kod gledanja filmova, druže! Svesno je sam proces gledanja filmova, svesno kupimo euforiju sa filma, svesno se poistovećujemo sa srećnim Arijevcima i njihovom srećnom decom koju Hitler pozdravlja. Nesvesno je ono što je uticaj tih filmova na psihu čoveka. „Trijumf volje” te nesvesno poziva da budeš pokoran i poslušan svom Vođi. Pa toliki ljudi jesu, i srećni su. Ti si budala, ako se ne priključiš toj srećnoj gomili.

Pa, ne postoji moćnije sredstvo koje tako utiče na nesvesne procese kao film. Izgleda da je ta Leni to dobro znala. Zato je lagala da su svi srećni, i vrh ledenog brega bojila u boju sreće. Ko je poverovao – budala! Ko nije poverovao – laka mu zemlja…

A što se tiče ovog što je suština moje teorije (id, ego i super ego), toga si nadam se i sam svestan. Naivno bi bilo, a i previše lako, da je Hitler samo urlao: “Uzimajte puške i metak u čelo svakom ko nije Arijevac”. Suština celog rata i Hitlerove psihologije je u prikrivanju da je Hitler zapravo zver. U što boljem prikrivanju pomogla je i Leni, koja ga je predstavljala kao heroja s osobinama moćnog vizionara i pravog patriote.

Što se tiče Hitlerovog ega, Leni se borila da ga ne bude previše na ekranima. Bez obzira na to što je skoro svaki film bio o Vođi, kombinovala ga je i s običnim svetom, pozivajući na identifikaciju. Pošto je ego deo ličnosti koji se bavi kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona, vodeći računa o realnosti, tako je i Leni njegovu ideju da pokori svet spakovala u umetničko delo prepuno divnog rodoljublja. Zato Hitler deluje vrlo pouzdano, čak i kada se spušta s neba kao neki Božiji izaslanik, to u njenim filmovima deluje sasvim opravdano. Odakle da se spusti čovek koga čeka 17.000 ljudi, a da bude opravdanije?

Što se tiče super-ega, to je Hitler diktirao i sam je bio super ego! Uveo je nove društvene i moralne norme (koje ionako variraju kroz vreme). Pozivao je i druge ljude da prihvate: samo Nemci i svi zajedno za Nemce! A ko najbolje menja društvene i moralne norme? U pravu si – umetnik. Umetnik koji se bavi lepim. Ljudi su oduvek osetljivi na lepo. Leni je to znala.

A što se tiče onih “govornih omaški” – kad čovek kaže i otkrije ono što podsvesno želi – Vođa je bio zaštićen. Pa zato postoji montaža, čoveče!

I što ja ono volim da kažem: Odrastao je onaj čovek koji može ujediniti tri stvari: ljubav, posao i uživanje. Izgleda da je Leni to znala, što i tebi savetujem! I samo još nešto, to sam rekao odavno „Hvatanjem za neku iluziju, učestvovanjem u masovnoj neurozi, često se moze izbeći individualna neuroza”. Je l’ treba da se radujem što me je Leni izgleda čitala ili da brinem što svaka budala može da preokrene svaku teoriju u svoju korist i lični napredak? A da, tako je i sa filmom. Nadam se da sam pomog’o. Pozdrav.”

Odgovorio sam samo sa “Hvala Vam najlepše” i duboko sam se zamislio nad svojim životom i svojom profesijom. Ako umetnici imaju mogućnost da promene svet i utiču na tuđe živote, zašto ja već 15 sati provodim na netu? A da, neće se ispit položiti sam. 🙂

Izvori:

  1. Bezdanov Gostimir, S. / Radinović Andrić, K. / Jovanović, S. / Đurđić, J. (2014) Oreol i omča Leni Rifenštal, Admiral books, Beograd.
  2. Frojd, Sigmund (2009) Kompletan uvod u psihoanalizu, Nova knjiga, Beograd.
  3. Kuk, Dejvid (2005) Istorija filma 1, Clio, Beograd.
  4. Rifenštal, Leni (2006) Sećanja, Logos/Zlatni zmaj/Ukronija, Beograd.