Skip to content

SEMIOTIKA I FILM
– savremene perspektive
i/ili teorijska tumačenja

Miloš Stanojević

EDI-02, 12/2016


„A.I.“ (Steven Spielberg, 2001)
&
“Zemlja istine, ljubavi i slobode” (Milutin Petrović, 2000)

U svom (po mom mišljenju) genijalnom delu “Film kao prevazilaženje jezika”, Dušan Stojanović izneo je mnoge hrabre tvrdnje. Pišući o teoriji filma, on ističe da ona još uvek nije zaokružena oblast mišljenja. Imajući u vidu da je film najmlađa od sedam umetnosti, možemo li da zamislimo kakva remek-dela će nastati u narednih sto godina? Na samom početku, svi su bili fokusirani na tehnički aspekt filma, na formalne aspekte slike. Prema Pudovkinu, „film sakuplja elemente stvarnosti, da bi od njih sagradio novu stvarnost, koja je isključivo njemu svojstvena i koju ne vezuju zakoni prostora i vremena”. Jedan divan primer jeste numera We’ll Meet Again (Vera Lynn), koja u filmu Dr. Strangelove (Stanley Kubrick, 1964) blista na kraju! Kako je reditelj Sidni Polak (Sydney Pollack) o Kjubriku govorio – „Čoveče, kakva mašta je ovo smislila?”, misleći na završnicu filma. Sam Kjubrik podržavao je koncept „totalnog umetničkog dela” i često je isticao kompleksnost filma zahvaljujući činjenici da je film, između ostalog, sinteza pozorišta, književnosti, muzike, slikarstva, fotografije… Samo delo nema isto značenje ako ga posmatramo u nekom muzeju ili vidimo u Kjubrikovom filmu (npr. slike Antoana Vatoa (Antoine Watteau) u Odiseji).

Film „Veštačka inteligencija“ (A.I., 2001) u režiji Stivena Spilberga (po ideji Stenlija Kjubrika), dovodi u pitanje odnos robota i čoveka, kao i njihovu budućnost. Velika je sličnost dečaka Dejvida i Pinokija (Karla Kolodija). Nekada od drveta, danas od metala, a u budućnosti možda će roboti biti bestelesna bića satkana isključivo od energije. Za razliku od materijala, želja robota (ako se može tako reći) ostala je ista – biti jednak sa čovekom, po svim parametrima. Robot koji će moći da voli? Besmislica!!! Čemu to? Funkcija robota treba da bude obavljanje onih poslova koji su ljudskim bićima previše zahtevni. Npr. sečenje velikog broja metalnih ploča s jednakom preciznošću. Za robota ovo je rutinski posao, a za čoveka noćna mora (zbog umora, dekoncentracije i mnogih drugih faktora). Napraviti robota koji će moći da sanja? Ne bih komentarisao. Da li roboti mogu biti inteligentni? Mogu, odmah pomislim na definiciju da je inteligencija sposobnost da se dobro uradi test inteligencije. Mada, za nezavisno postojanje potrebne su im i druge karakteristike „ličnosti”, ne samo inteligencija.

Film Milutina Petrovića „Zemlja istine, ljubavi i slobode” sadrži mnoge elemente čuvenog filma „Čudotvorni mač” (Vojislav Nanović, 1950). Pre svega, moram reći da oba filma predstavljaju kulturno blago ovih naših prostora. Čuveni Nanovićev film jeste jedan od mojih omiljenih – fotografija, scenografija, gluma, sama priča… Istinsko remek-delo! Jasno je zbog čega ga je odabrao još jedan mag sedme umetnosti, i potom stvorio film koji kvalitetom odskače od naše filmske svakodnevice.

U filmu Milutina Petrovića, po mom mišljenju punctum je Roršahov test. U mrljama možete videti neverovatan film, Boris ga prepričava. Pažljivo gledajte šta Boris priča! Same mrlje nemaju nikakvo značenje. Važno je naglasiti da mi učitavamo značenje! Sam test čine tamne simetrične mrlje (crno-bele ili u boji) na beloj pozadini. I to je sve! Ali svako od nas će tu videti neki svoj film.

(umesto zaključka)

The idea that a movie should be seen only once
is an extension of our traditional conception of film as entertainment rather than art.
Stanley Kubrick