šibicari, političari, kockari, lopovi,
VELIKI LJUBAVNICI SU NAJVEĆI GLUMCI…
Nebojša Glogovac na UF (mart, 1999)[1]
Krajem 90-ih i u prvoj deceniji novog milenijuma, u amfiteatar Učiteljskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, u okviru nastavnog predmeta Masovna komunikacija, pozivani su gosti iz profesionalne produkcije štampe, filma, radija, televizije i digitalnih medija: Jasminka Petrović, Gradimir Stojković, Ivan Ivačković, Dobrosav Bob Živković, Zoran Hamović; Branko Petković, Petar Lazić, Miroslav Lazanski, Mirjana Bobić Mojsilović, Bogdan Tirnanić; Vukica Mikača, Leon Pijade, Tomislav Peternek; Žika Bogdanović, Aleksandar Zograf; Zeffirino Grassi, Jovan Milenković; Rastko Ćirić, Vera Vlajić; Boro Drašković, Nebojša Glogovac, Sergej Trifunović, Milena Kvapil, Slobodan Pavićević; Vojislav Žanetić, Darko Kocjan, Zlatko Živković, Zoran Petrović, Dubravka Vojvodić, Igor Brakus; Zoran Kusovac, Miško Milojević, Dejan Milićević, Milan Potkonjak, Ruždija Šabotić, Branka Otašević, Veran Matić, Bojana Lekić, Tanja Peternek Aleksić; Ana Vehauc, Dejan Cukić, Vojislav Pantić, Nataša Šarić, Slavna Martinović; Zijah Sokolović, Petar Peca Popović, Đakon Nenad Ilić.
Gostujuća predavanja su bila realizovana kao neinstruisani susreti, imprivizovane ispovesti i neformalni intervju, u okviru otvaranja istine s one strane medija; a sve u cilju kultivisanja kritičke distance i rafinovanja estetskog pristupa fenomenu duha medijskog vremena. Za one koji podučavaju buduće ljude-od-kriterijuma…
Ovo su autorizovane beleške sa takvog susreta studenata Učiteljskog fakulteta i Nebojše Glogovca, iz marta 1999. godine koje je ustupila profesorka Svetlana Bezdanov Gostimir.[2] Read more
Diplomski film ,,Češki san” (2004) reditelja Filipa Remunde i Vita Klusaka, studenata Praške škole, dokument je eksperimenta sprovedenog nad českom javnošću. Služeći se medijima, reklamama, brošurama i džinlgovima, autori su ubedili publiku da dođe na otvaranje hipermarketa, koji zapravo ne postoji. Zabeleživši hiljade građana kako dolaze na poljanu ispred lažnog objekta, gde im je otkriven cilj eksperimenta, šokirali su javnost, i izazvali razne reakcije – od besa do prosvetljenja. 
Sve što je kao postulat filmske teorije uspostavio Hugo Minsterberg na najjasniji mogu
Kraj devetnaestog veka. Potvrđeno je i demonstrirano da se smenjivanjem 16 sličica u jednoj sekundi dobija iluzija pokreta. Kako neko ko se iluzijom bavi da ne bude privučen takvom informacijom? Uz malo jake volje počeće i sam da proučava taj fenomen. Žorž Melijes (Georges Méliès) je bio mađioničar u Pozorištu Roberta Hudinija (Theatre Robert Houdin). Konkurencija, neutoljivi zahtevi “potrošača“, koji se brzo naviknu na nedavno još uvek nove vidove zabave, želja za opstankom u socijalnom, ekonomskom i umetničkom smislu… veoma jaka. U takvim uslovima percepcija ne propušta slučajnosti. 
