Skip to content

Posts tagged ‘montaža’

Džon Karpenter u eri početaka zvučnog filma u Holivudu

Sara Bubalo

EDI-05, 09/2018

 Mnogobrojne teorije će u hijerarhiji filmskih potreba zvuk staviti na drugo mesto. Da li je ta lestvica ispravna ili ne, jako je teško dokazati, ali u prilog poguravanja zvuka na mišiće do slike, prilažem fotografiju:

Ovde se neću baviti velikim Henekijem, ali navedena mudrost može poslužiti kao lajtmotiv i polazna i krajnja tačka. Read more

Da postoji putovanje kroz vreme,
NAJRAĐE bih u epohu nemog filma

Nevena Joksimović, Nemanja Subotić, Alexander Ivanović

EDI-05, 09/2018

Zadatak[1] je bio da se o temi razmišlja na osnovu zajedničkih projekcija filmova: „THE ARTIST“ (Michel Hazanavicius, 2011), „THE ARRIVAL OF A TRAIN“ (Lumiere Brothers, 1896), „EMPLOYEES LEAVING THE LUMIERE FACTORY“ (Lumiere Brothers, 1896), „A TRIP TO THE MOON“ (Georges Melies, 1902), THE GREAT TRAIN ROBBERY (Edwin S. Porter, 1903), „THE KID“ (Sir Charles Spencer Chaplin, 1921), „INTOLERANCE (D. W. Griffith, 1916), „LA PASSION DE JEANNE D’ARC“ (Carl Theodor Dreyer, 1928), „THE CABINET OF DR: CALIGARI“ (Robert Wiene, 1920), „NOSFERATU, EINE SYMPHON IE DES GRAUENS“ (F. W. Murnau, 1922), „METROPOLIS“ (Fritz Lang, 1927). Ovo su najuspešniji studentski radovi. Read more

Da li je Triru poznata teorija Minsterberga?

Dimitrije Prodanović

EDI-03, 06/2017


Sve što je kao postulat filmske teorije uspostavio Hugo Minsterberg na najjasniji mogući način živi u filmovima Larsa fon Trira. To u njegovom delu postaje živa teorija, ali zbog samo jedne tačke ću morati da se pozovem i na Ričota Kanuda, iako je on apsolutna suprotnost Minsterbergovom radu. Zapravo, glavno mesto razdora između ta dva stanovišta jeste odnos teatra i filma. Minsterberg i Fon Trir crpu građu sa istog izvora, a to je psihologija. Minsterberg, matično psiholog, postaje pionir primenjene psihologije i to u filmskoj umetnosti. Read more

AUTORI I VRIJEDNOSTI:
Estetika filmskog rimejka

Mirko Đurović

EDI-01, 06/2016


Le choses de la vie (Claude Sautet, 1970)
Intersection (Mark Rydell, 1994)

Najvažnija je ideja. Tako su nam rekli i na Fakultetu, gdje nas uče kako da ideju materijalizujemo, ali ne i kako da do nje dođemo. Nije nam objašnjeno ni što uopšte dobra ideja znači. Da li interesantna priča znači dobru ideju? Ili dobra režija? Ili je za dobar film potrebno više od jedne dobre ideje? Film kao što je Le choses de la vie je rezultat stotina pravilno donesenih odluka, dakle spoj velikog broja dobrih ideja. Međutim, što se dešava ukoliko nemamo nijednu? U tom slučaju se možemo poslužiti tuđom. Naravno, pod izgovorom poštovanja autora originalne verzije a nikako zbog zarade. Zašto izmišljati nešto što je već izmišljeno? Read more