Skip to content

Posts tagged ‘Psihoanaliza’

FROJD I NOVI MEDIJI

Petar Ćuk

EDI-05, 09/2018


Umesto uvoda

Upoznavanje s pojedinačnim grupama psihičkih procesa i nekih osobina deo je strategije boljeg razumevanja ličnosti u celini. Svaki čovek ima više osobina koje sa izvesnom doslednošću ispoljava tokom svog života. One su organizovane kod svakog pojedinca na drugačiji, specifičan način i zato nema dve iste ličnosti na svetu. Psihologija ličnosti ima za cilj proučavanje ponašanja čoveka na opštem nivou, ali i da objašnjava specifičnosti u ponašanju pojedinaca. Read more

HOLLYWOOD ENDING

Andrijana Zukić

EDI-05, 09/2018


prema teorijskim pristupima Etjena Surioa, Žana Mitrija i Kristijana Meca – filmologija, Sigmunda Frojda i Žaka Lakana – psihoanaliza i film, Filipa Kora – kemp, i istraživanja iz studije ”Psihonaratologija: Osnove za empirijsko ispitivanje recepcije književnosti”, Marize Bortolusi i Pitera Diksona

Read more

ČEŠKI SAN

Natalija Kunić

EDI-05, 09/2018


prema teorijskim pristupima Žana Bodrijara – simulakrumi i simulacija, Sigmunda Frojda i Žaka Lakana – psihoanaliza i film, Anrija Ažela i Amedea Efra – fenomenološke teorije filma

 

Diplomski film ,,Češki san” (2004) reditelja Filipa Remunde i Vita Klusaka, studenata Praške škole, dokument je eksperimenta sprovedenog nad českom javnošću. Služeći se medijima, reklamama, brošurama i džinlgovima, autori su ubedili publiku da dođe na otvaranje hipermarketa, koji zapravo ne postoji. Zabeleživši hiljade građana kako dolaze na poljanu ispred lažnog objekta, gde im je otkriven cilj eksperimenta, šokirali su javnost, i izazvali razne reakcije – od besa do prosvetljenja. Read more

ANDALUZIJSKO PSETO
fragmenti pukog tumačenja

Kristina Vuletić

EDI-05, 09/2018


Gospodin Luis Bunjuel je uspeo u toku svoje karijere da stavi znak jednakosti između španskog filma i sopstvenog stvaralaštva. Nema veće satisfakcije za jednog umetnika nego da se njegovo ime gotovo neodvojivo vezuje za neku umetnost, ili neki njen pravac.

Gospodin Luis Bunjuel je u svojoj mladosti odlazio u bioskop i po tri puta na dan. Njegova odluka da se bavi filmom rodila se dok je gledao film Frica Langa „Umorna smrt” (1921), i to naročito zbog prizora dolaska jednog čoveka sa crnim šeširom u jedno Flamansko selo. Bunjuel je izjavio: „Odmah sam znao da taj čovek predstavlja smrt”. Read more

Andaluzijski pas prati Huga?

Marija Babić

EDI-03, 06/2017


Hugo Minsterberg

Hugo Minsterberg je jedan od retkih teoretičara filma koji svoje teorijske pristupe ne uopštava, ne daje egzaktne odgovore i teorije već pokušava da naglasi individualnost svakog čoveka pri tumačenju i razumevanju nekog umetničkog dela. Možda je to zbog toga što je bio psiholog po zanimanju. Read more

ANRI AŽEL I AMEDE EFR U PSIHOANALIZI

Ivana Stančev

EDI-02, 12/2016

Zašto psihoanaliza?

Krajem osamdesetih, psihoanaliza je u književnim i umetničkim studijama središnja tačka, predmet i povod najoštrijih rasprava u kojima se sučeljavaju pristalice tradicionalnog kritičkog pristupa tekstovima (tekst je samo manifestni tekst, on se može i mora dovesti u vezu sa težnjama autora, nikakvo se razmimoilaženje ne može uočiti između subjekta iskaza i subjekta iskazivanja, itd.) i svi oni za koje tekst, kao i svako drugo intelektualno stvaralaštvo, govori o želji subjekta koji ga stvara, nosi njegove tragove i time utiče na subjekat koji ga prima.

Read more

RORSCHACHOVE POMORANDŽE
U BLISKIM SUSRETIMA
(POSTMODERNISTIČKE VRSTE)
S BRUNOM BETELHAJMOM

Branislav Radovanović

EDI-01, 06/2016


povodom: ”Artificial Intelligence” (Steven Spielberg, 2000)

Umesto uvoda

AIDa li je ljudska sklonost da u nedefinisanim stimulusima vidi svet onakvim kakvim ga sam doživljava, najzanimljiviji način tumačenja istog? Ljudi o svojim najintimnijim stvarima ne žele do kraja da govore, imaju neprestanu želju da se drugima prikazuju u najboljem svetlu i konstantnu potrebu za definisanjem stvari oko sebe. Najintrigantnije je pronaći način dolaženja do suštine. Projektivni testovi su upravo nastali iz tog razloga, da bi se olakšalo prodiranje u intimni svet individue. I upravo zbog toga mi se čini zanimljivim da film ”Artificial Intelligence” sagledam iz ugla Hermana Rorschach-a. Da li je ovaj film dosad najkoherentnija i najpromišljenija artistička provokacija ili maskarada intelektualštine, ili je pokušaj da se na Rorschach[1]-ovski način dopre do najdubljih poriva funkcionisanja pojedinca.

Read more