Skip to content

Posts tagged ‘simulakrum’

JUNACI ANIMIRANOG FILMA – IDOLI I/ILI IKONE (dio 5/6)

Marko Gošović

EDI-05, 09/2018


ANIMIRANI VRAGOLANI

JUNACI SNAGE

A da l’ biste se kladili u što?
Izgubićete njega vi, da znate,
Ako mi samo dopuštenje date
Da svojom stazom vodim ga u zlo.[1]

Mefist

Pozitivni junaci, Junaci snage ili Superjunaci opisani su u poglavlju Superheroji. U ovom poglavlju govorićemo kratko o negativnim junacima. Read more

ČEŠKI SAN

Natalija Kunić

EDI-05, 09/2018


prema teorijskim pristupima Žana Bodrijara – simulakrumi i simulacija, Sigmunda Frojda i Žaka Lakana – psihoanaliza i film, Anrija Ažela i Amedea Efra – fenomenološke teorije filma

 

Diplomski film ,,Češki san” (2004) reditelja Filipa Remunde i Vita Klusaka, studenata Praške škole, dokument je eksperimenta sprovedenog nad českom javnošću. Služeći se medijima, reklamama, brošurama i džinlgovima, autori su ubedili publiku da dođe na otvaranje hipermarketa, koji zapravo ne postoji. Zabeleživši hiljade građana kako dolaze na poljanu ispred lažnog objekta, gde im je otkriven cilj eksperimenta, šokirali su javnost, i izazvali razne reakcije – od besa do prosvetljenja. Read more

F FOR FAKE
prema teorijskim pristupima Žana Bodrijara – simulakrumi i simulacija, Romana Ingardena – o vrednostima, i Filipa Kora – kemp

Marija Škokljev

EDI-05, 09/2018


Ukratko

Ovo ostvarenje, u režiji Orsona Velsa i Fransoe Raihenbaha, možemo nazvati dokumentarnim filmom ili dokudramom. Međutim, on je mnogo više od toga. Pre svega, moramo se upoznati sa njegovim nastankom. Premijerno prikazan 1974. godine, jedan je od poslednjih projekata Orsona Velsa. Njegov razvoj kretao se u pravcu dokumentarca o umetniku i falsifikatoru (ili umetniku-falsifikatoru) mađarskog porekla, Elmiru de Oriju, sve dok se u kreativni proces nije uključio Vels. On je, dosnimivši deo materijala preuzeo kontrolu nad idejom, dok finalni proizvod dostiže svoj vrhunac u montaži. Iluzija, umetnost i stvarnost, pomešane su sa dugim nogama Oje Kodar, majstorima obmane de Orijem i Irvingom, kao i Velsom lično u ulozi iluzioniste (sebe). Read more

JUNACI ANIMIRANOG FILMA – IDOLI I/ILI IKONE (dio 4/6)

Marko Gošović

EDI-04, 12/2017


FILMSKI JUNACI

LIKOVI I/ILI JUNACI

Ono što si ti, to ne možeš videti; ono što vidiš, to je samo tvoja senka.
Rabindranat Tagore

Prvi junaci pojavljuju se u mitovima. Read more

ZORAN KUSOVAC na AU

EDI-03, 06/2017


Novinar – reporter, dopisnik, kolumnista, analitičar – u najuglednijim medijima sveta i regiona (Jane’s Defence, Sky News, Fox News, OTV, 3K, CNN, TRT World, …); FOX TV Srbija – osnivač i izvršni direktor; gostujući predavač na renomiranim univerzitetima

Gostujući susret sa studentima nastavnog predmeta
Istorija i teorija dokumentarnih formi – Master programa
UMETNOST DOKUMENTARNIH FORMI,
Akademije umetnosti u Beogradu – 6.6.2017. (Plava sala)

Intro predmetnog nastavnika, prof. dr Svetlane Bezdanov Gostimir
uz odabrane fotografije TAMARE TASIĆ i AGLAJE FILIPOVIĆ Read more

JUNACI ANIMIRANOG FILMA – IDOLI I/ILI IKONE (dio 3/6)

Marko Gošović

EDI-03, 06/2017


KINESTEZIJA

Svi ljudski pokreti proizilaze iz potrebe za napadom ili odbranom.
Ivo Andrić

’’Kinestezija je filmski doživljaj koji kod gledaoca stvara utisak pokreta, uprkos činjenici da se gledaočevo telo nalazi u stanju mirovanja. Kinestetičko delovanje filma stvara se i intenzivira primenom specifičnih filmskih izražajnih sredstava – posebnom organizacijom pokretnih slika (montažom), smenjivanjem i igrom oblika, svetlosti, senki, boja, linija (kompozicija kadra, pokretna kamera, optički efekti), kao i osobenim medjusobnim skladom sadržaja, značenja kadrova i njihovih spoljnih promena.’’[1] Read more

RASTKO ĆIRIĆ na AU
www.rastkociric.com

EDI-03, 06/2017


Prorektor Univerziteta umetnosti u Beogradu
Red. Prof. Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu
Dobitnik preko 70 domaćih i međunarodnih nagrada u oblastima: grafike, ilustracije, zaštitnih znakova, ekslibrisa, stripa, animacije i muzike

Gostujući susret sa studentima nastavnih predmeta:
Istorija svetske kinematografije, Teorija filma, (MA) Istorija i teorija dokumentarnih formi
u funkciji prezentovanja estetike animacije i fenomena simulakruma u umetnosti
27.3.2017. (Plava sala)

Intro predmetnog nastavnika, prof. dr Svetlane Bezdanov Gostimir
uz odabrane fotografije TAMARE TASIĆ, ANEMARIJE MATIĆ, ISIDORE BULATOVIĆ, URŠE RAHNE,MARKA GLUŠIČA i MILOŠA STANOJEVIĆA Read more

HRABRE ŽENE
putuju kroz vreme

Čarna Radoičić & Aleksandra Jovanić

EDI-03, 06/2017


Višegodišnja zainteresovanost i proučavanje tema dostignuća, položaja i medijske prisutnosti ženskih ličnosti iz bliže i dalje prošlosti, podstakla nas je na osmišljavanje umetničko-edukatinog projekta “Hrabre žene putuju kroz vreme”. Projekat se realizuje tokom 2017. godine i obuhvata više medija, dominantno vizuelnih i interaktivnih medija. Prva faza je obuhvatila izložbu fotografija i kreativno-edukativne radionice, u maju tekuće godine, u Radionici integracije u Beogradu. Read more

RAT SVETOVA
između stvarnosti i istine

Aleksandra Glovacki

EDI-03, 06/2017


„Čovek je merilo svih stvari; postojećih da postoje, nepostojećih da ne postoje“ rekao je još u petom veku stare ere sofista Protagora, i tom prijemčivom poluistinom (koji čovek? Jedan, bilo koji, svaki?) anticipirao nedorečenost svih budućih pokušaja definisanja istine. Je li istina subjektivna kategorija, kako se tvrdi u desecima različitih umnih filozofskih teorija, ili se negativnim određenjem Hajdegera i Jaspersa, po kome je istina „ono što nije skriveno“, bliže prilazi njenoj suštini? Možda ovo potonje upućuje na drugi pojam naše teme, na poimanje „stvarnosti“, kao onoga što nije skriveno? Ali i samu stvarnost čine skrivenosti, pa zemljino jezgro ili dno okeana ne mogu biti izbrisani iz naše stvarnosti samo zato što su nam skriveni. Read more

RATOVI SVETOVA

Aleksandar Stankić

EDI-02, 12/2016


i/ili medijska argumentacija za (ne)postojanje Deda Mraza

„Istina je ono što skriva da istine nema.“
Žan Bodrijar

Čovek, ili bolje reći homo sapiens, još od kada je napravio iskorak od životinjske vrste primata ka svesnom biću, ima tendenciju ka imaginaciji, odnosno stvaranju sopstvene stvarnosti. Kako se rađala civilizacija, tako je nastajala i čovekova potreba da prikaže stvarnost kroz sopstvene oči. Poznate su slike ruku i životinja u pećinama El Kastiljo i Altamira, stare oko 40 hiljada godina. Sve ono što se već vekovima zove „umetnost“ može da se nazove izmišljenom stvarnošću, a njeno poreklo se može naći u čovekovom „prirodnom porivu za izražavanjem“[1]. Read more