Skip to content

TEORIJSKI PRISTUPI
ESTETICI RUŽNOG U FILMU

Petar Wagner

EDI-03, 06/2017


1961. godina je. Ili možda jedna godina pre nje. Ili možda godina pre nje. Kroz duge aleje i mračne hodnike prolazi Alan Rene. U mračnoj sali za projekcije očekuju ga K i M. K i M igraju matematičku igru u kojoj niko od njih ne može da pobedi. Rene je iznenađen činjenicom da su K i M zapravo Kanudo i Minsterberg. Kako su oni dospeli na projekciju njegovog filma „Prošle godine u Marijenbadu” nije bitno. Sve je ionako transcendentno.

Kanudo je razočaran i pita Renea zar se ne seća da mu je prošle godine na tom mestu obećao da će krenuti za njim ove godine, stopama njegove teorije. Minsterberg se još uvek ne uključuje u konverzaciju, jer razmišlja o psihoanalizi likova iz filma. Kanudo nastavlja sa prozivkama. Žao mu je filmske trake koju je Rene bacio na sve te lepe kadrove aleja, hodnika, tepiserije, ornamenata. Govori kako su bezvezni, jer ne opisuju dublje likove, već su samo lepi. Govori Reneu da mu nije film glupavo pozorište, pa da je dovoljno samo da stavi lepu scenografiju. Film je mnogo više, da svaki kadar mora da ima svoje značenje, svaka pozadina… “Ne bih ja pre tačno 50 godina rekao da je film sedma umetnost, da sam se trovao ovakvim glupostima kakve praviš”. Objašnjava Reneu da film mora da bude i jeste sinteza svih umetnosti.

U tom trenutku se Minsterberg uključuje u razgovor pitanjem: “Pa, zar nije? Zar nije ovaj film sinteza svih umetnosti?” Minsterberg tvrdi da je film “Prošle godine u Marijenbadu” sjajna sinteza rada kostimografa, scenografa, direktora fotografije, režisera, a da su svi oni umetnici. Onda Minsterberg ohrabruje Renea rečenicom: “Meni se jako dopao ovaj tvoj fotoplej”. Govori kako je oduševljen lepim kadrovima, kako je tehnički sjajno urađeno. Priznaje da je osetio izuzetno jake emocije gledajući film i da je to za njega veoma bitno. Tvrdi da je čak i ono što je mračno i ružno u ljudima prikazano u ovom filmu sa stilom. Estetika ružnog je u ovom filmu podignuta na viši nivo. Ona hipnotiše, osvaja, pa čak i oslobađa skrivene emocije. “Nikada nije bilo da jedna takva ružna praznina toliko ispuni i zavede gledaoca svojom lepotom”, zaključuje Minsterberg. Kako Rene i M i K u sali za projekcije ne znaju šta je bilo prošle godine, šta ove, a šta se događa sledećeg milenijuma, Minsterbergu se javlja da će njegova teorija biti mnogo prihvaćenija, a da će Reneov film biti uzor mnogim filmskim stvarocima, a najviše promo spotovima za Armani, Kelvin Klajn, Hugo Bos, i naravno Tomu Fordu, dizajneru i reditelju koji se smelo poigrava estetikom ružnog na filmu, baš kao i Rene.

Uplašen da će Minsterbeg, kao vrsni poznavalac psihologije, otkriti sve njegove frustracije koje su usko povezane sa njegovim teorijama, Kanudo napušta prostoriju i poručuje Reneu: ”Dobro je barem da nisi ekranizovao neko staro delo. To bi tek bilo užasno”. R i M ostaju u sali sa osmehom i započinju partiju matematičke igre, nakon čega će otići u streljanu.